Grani Perović je dugo trebalo da napravi svoj literarni prvenac, toliko dugo dok joj njeni moralni stavovi i nazori iz najranijeg detinjstva, poneti od dede i babe, nisu dali vreme i signal da krene. Trebalo je da vidi svoju decu skućenu i dobru i da se uz njihovu pomoć i pomoć unuke, ponovo vrati u selo Staničenje i neko davno vreme i napiše zbirku pripovedaka „Stovna“ (Testija).
Zbirka je bazirana oko istoimene centralne pripovetke, koja govori upravo o jednoj razbijenoj ili „krnoj stovni“ viđenoj očima ne devojčice, nego ženskog deteta na selu, koje je zrelo od najranijih dana.
Ono žali ne samo zbog razbijene lepote, već i zbog muke i teških ciglarskih nadanica, koje je deda uložio u kupovinu te lepote i volje koju mu je ispunio uzevši na Tijabarskoj pijaci baš onu stovnu, na koju je rukom pokazalo.
Kroz razgovor za FAR, čini se da će Grana Perović tu solidarnost sa tuđim trudom i mukom nositi dok je živa, jer još uvek pamti dEdine reči utehe i okrilje koje joj je s bakom pružio u vremenima kada je i stovna bila vrednost, a rad od najranijih dana način da se do vrednosti dođe.
Tako su nastale pripovetke o žetvi, o drugim poljskim radovima, o ovcama sa kojima je dočekivala zalaske sunca, o dudu, o crešnjama, o odlascima na „pijac u Pirot“ i svemu što je obeležavalo život, kako odraslih, tako i dece na selu.
Ima ih tridest i nekoliko, a ubačeno je i par crtica i time zaokružena zbirka, koju je nedavno izdao „PI-PRESS“.
No zbirka verovatno ne bi nastala da nije Granine dece, Željka koji je podržao u nameri da ovekoveči svet i vreme koje pamti, Vesne koja je grafički uredila i napravila jezičku redakciju tekstova i Granine unuke Anđelije, koja ja nacrtala naslovnu ilustraciju.
Tako da je „Stovna“, ako ne porodični projekat, onda sigurno ujedinjena porodična energija i kreativnost, da se nešto otrgne od zaborava i pokloni drugima.
Treba reći da je Grana Perović veliki deo života provela u Dimitrovgradu i da su tu rođena njena deca. Željko je izdavač i autor možda najlepših tekstova o Dimitrovgradu i svom detinjstvu u njemu, a Vesna se bavi slikarstvom, na čijem putu korake pravi i mlada Anđelija.
A Grana, Grana živi u Pirotu i kao da je simbolika sadržana u njenom imenu predodredila da na njenoj (G)rani niče lepota, plemenitost i želja da se sve to, evo već treća ganeracija podeli sa drugima.
S. Aleksić
Foto: lična arhiva Grane Perović
