Putevima akademika Jordana Zaharijeva: Šest vrhova Osogovske planine

Pre više od jednog veka, sakupljajući građu za svoje kapitalno delo “Ćustendilsko Krajište”, akademik Jordan Zaharijev (03.03.1877. – 08.05.1965.) prešao je svoje Krajište, više puta, uzduž i popreko, preko planina, pored reka, dolinama, kroz gradove, varoši i sela od Ćustendila, preko Izvora, do Bosilegada, ne bi li do detalja istražio geografiju, kulturu i tradiciju Krajišta, mentalitet njegovih stanovnika.

Akademik Zaharijev, zajedno sa književikom Emanuilom Popdimitrovim, najslavniji je stanovnik Bosilegrada, varoši u kome je rođen i u kome je živeo do 1909. godine, kada je kao prosvetni radnik prešao u Ćustendil. Sedmog aprila 1918. godine, kao plod decenijskog istraživanja, objavljena je knjiga “Ćustendilsko Krajište”, koja i danas, više od jednog veka od istraživanja i objavljivanja, i u vreme internet i savremenih sredstava komunikacije i metoda prikupljanja podataka, predstavlja pravu enciklopediju Krajišta, područja čija je istorija bila veoma burna, ali i područja sa neverovatnim prirodnim lepotama.

Osogovska planina, jugozapadna je granica Krajišta, a njen najviši vrh – Ruen, visok 2.252 metra, koji se danas nalazi na granici Bugarske i Severne Makedonije, jeste i krov Ćustendilskog Krajišta. Osogovska planina većim delom nalazi se u Severnoj Makedoniji, manjim u Bugarskoj, a prostire se u pravcu jugozapad-severoistok u dužini od zavidnih 70 kilometara, dok je njena širina u pravcu sever-jug nekih 35 kilometara.

Jedan od puteva akademija Jordana Zaharijeva, onaj preko najvišeg dela Osogovske planine, prešla su 11. septembra trojica planinara, svojevrsni ambasadori bugasko-srpskog prijateljstva: Nenad Aleksandrov i Stefan Radovanov iz Bosilegrada (Sporstko udruženje za planinarstvo “Mladost”) i Miroslav Dokman iz Niša (Planinarsko društvo “Preslap”).

Vrh Ruen, kao najviši na planini, najpopularnije je odredište na Osogovskoj planini i do ovog vrha vode planinarske staze i iz Bugarske, i iz Severne Makedonije. Unutar Severne Makedonije važan vrh, takoreći neizbežno odredište je Carev vrh (2.084 m ), prepoznatljiv po ostacima velike kule na njemu.

Trojica planinara odlučila su da se na Ruen popnu sa strane Ćustendilskog Krajišta, iz Bugarske, iz okoline Ćustendila. Poznato je da se na planinama u Bugarskoj, višim od 2.000 metara, uvek doživi visokgorski ugođaj, zato što su ove planine stenovite, kamenite, prilazi vrhovima su strmi, u dolinama ima mnogo jezera “gorskih očiju”, potoka i reka.

Uspon na Osogovsku planinu, sa bugarske strane, predstavlja izuzetak u odnosu na ostale visoke bugarske planine. Krajolik umnogome podseća na planine juga Srbije, gde su padine blage, gde ima dosta šume u nižim delovima, a pašnjaka u višim delovima, a stena uopšte nema! Praktično, uspon na Ruen sa bugarske strane je samo jedno dugo pešačenje, koje se može izvesti u dve varijante.

U prvoj varijanti, od hiže Osogovo ili hotela “Tri buki”, iznad Ćustendila, na oko 1.600 metara, kretanje se izvodi letnjom stazom, širokim putem, koji posle 18 dugih kilometara, prolazeći ispod pet vrhova viših od 2.000 metara, izlazi na Ruen.

U drugoj varijanti, ovim širokim putem odlazi se do polovne trase ka Ruenu i malo posle zaslona Prevala, da bi sve poprimilo visokogorske obrise, široka staza se napušta i zauzima se položaj na bilu Osogovske planine. Ovde će se, jedan za drugim, sa penjanjem i spuštanjem, nanizati čak šest vrhova: Černi kamak (2.047 m), Bezimenen vrh (2.119 m), još jedan Bezimenen vrh (2.160 m), Šapka (2.188 m), Malk Ruen (2.230 m) i Ruen (2.252 m). Ovako se trasa skraćuje za čak 4 kilometra i sve biva mnogo zanimljivije. Naravno, i ovi vrhovi su obli, blagih padina, ali ipak će planinari doživeti da se popnu na čak njih šest, koji su viši od 2.000 metara nadmorske visine i time će dan proveden na Osogovskoj planini postati visokogorski dan.

Iz pravca Severne Makedonije, pak, uspon na Ruen, uz neizbežni uspon i na Carev vrh, mnogo je strmiji i oštriji, a polazno mesto za uspon je rudnik Sasa.

Trojica naših planinara – “ambasadora”, kako bi održali odličnu visokogorsku formu od ovog leta, odabrala su varijantu šest vrhova Osogovske planine, a u povratku su se kretali širokom stazom. Time su svi lepi visokogorski doživaljaji nastupili tokom uspona, dok su planinari bili odmorni, a posle toga, u povratku, nije bilo potrebe opterećivati se stalnim usponima i silascima, već je pređena duga pešačka deonica, koja je trojicu planinara spustila na polazno mesto, odakle su se rano ujutru i uputili ka Ruenu – ka hotelu “Tri buki”.

Četiri sata i petnaest minuta bilo je potrebno da se savlada svih šest vrhova i izađe na Ruen. Po svom obliku, gledano sa bugarske strane Osogovske planine, Ruen je i najblaži od ovih šest vrhova. Najupečatljiviji oblik ima vrh Šapka, koji zaista i liči na kapu koja natkriva duboke doline Osogovske planine. Ruen, kao krajnji cilj uspona, postaje vidljiv tek sa vrha Šapka. Na samom vrhu Ruen, neposredno uz graničnu liniju, sa bugarske strane vrha uređen je i zaslon Ruen, gde se planinari mogu skloniti od nevremena, a i predahnuti uvek.

Pogled sa masiva Osogovske planine, sa njenih vrhova, upečatljiv je. Nije daleko na istoku moćna Rila, a na zapadu se vidi sve do Skopske Crne Gore i Šar planine. Na severu se vide i planine u okolini Bosilegrada, kao što su Bela voda, Dukatska planina, Čudinska planina, Crnook planina, Dolnoljubatska planina. Vide se i planine oko Vlasinskog jezera – Vardenik i Milevska planina. Na jugu se vide Vlahina i Maleševska planina, na granici Sevene Makedonije i Bugarske.

Sam prilaz Osogovskoj planini, iz Ćustendila, izvanredno je uređen i označen. Brojni su hoteli i hiže na padinama Osogova, a uređen je i skijaški centar. Neposredno iznad Ćustendila nalazi se i izletište Hisarlak, koje je uređeno oko mesta gde je još u rimsko doma izgrađena velika tvrđava. I danas je tvrđava Hisarlak prilično očuvana i dostupna je posetiocima. Sa Hisarlaka se pruža lep panoramski pogled na grad Ćustendil, koji, zapadno, “zatvara” ogromna gromada Osogovske planine.

Miroslav Dokman

Foto: Miroslav Dokman / Nenad Aleksandrov