Pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatiji kao Sveta Petka.
Ovoj svetiteljki, vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih nevolja. Sveta Petka je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, te je veoma poštovana i cenjena u celom hrišćanskom svetu. Poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Crkvene knjige kažu da je Sveta Petka rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju X ili početkom XI veka. Bila je iz imućne, ali pobožne porodice. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Predanje govori da je više godina provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeničkom životu i da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi Hristovu veru. Zato je ova svetica na ikonama predstavljena u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Legenda kaže da su se na njenom grobu dešavala čudesa.
Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, prema jednima je oteo, a prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad. I konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas i koja se smatra velikim svetilištem.
Pored hramova ove svetice, često se nalaze izvori vode koja leči sve koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.
Sveta Petka je veoma poštovana i u dimitrovgradskom kraju.
Pripremio: P. Videnov (izvor: RTS / FAR)
Foto: Stefan Pavić (hram Sveta Petka u blizini sela Smilovci)
