Ana Todorović-Radetić: Čovek ima potrebu da razume tajnu koju nosi u sebi i otkrije ko je

Na letnjoj sceni Narodne biblioteke “Detko Petrov” u Dimitrovgradu sinoć je održana promocija knjige “Cvetovi agave”, autorke Ane Todorović-Radetić. Ova čudesna priča o ljubavi, umetnosti i potrazi za sobom i svojevrsno književno veče je privuklo veliku pažnju čitalačke publike, ljubitelja pisane reči različitih generacija, prijatelja, rodbine i poznanika.

Roman “Cvetovi agave” je knjiga prvenac Dimitrovgrađanke Ane Todorović-Radetić, diplomiranog filologa za engleski jezik i književnost, koja živi i stvara u Beogradu. Pored autorke romana, na promociji su govorili poetesa Elizabeta Georgiev, koja je bila moderator ovog kulturnog događaja, dok je odlomke iz romaka čitala diplomirana bibliotekarka Dragana Pešaković.

Izdavač knjige je “Prometej” iz Novog Sada, a autor korica grafička dizajnerka Milana Videnov Milanov iz Dimitrovgrada.

Nakon promocije Ana Todorović-Radetić je dala intervju za FAR, rekavši “Gde god odem u srcu nosim svoj rodni kraj i uvek volim da svoja leta samo ovde provedem, među svojim brdima”.

Agava nije samo ukrasna biljka koja uspeva u toplijim krajevima. Od nje se pravi čuvena rakija tekila i prirodni zaslađivači, a biljka ima i lekovita svojstva. Zašto ste za naziv knjige upravo izabrali cvetove agave?

„Cvetovi agave“ je naslov koji je nastao nakon jednog sna, kada sam sanjala upravo ovu biljku, tačnije, samo njene cvetove. Najpre nisam znala o kojoj je biljci reč i tek nakon par meseci sam u jednom video-spotu pesme Arsena Dedića ugledala upravo tu jedinu scenu iz mog sna. Istraživala sam, jer me je kopkalo značenje sna i tada mi se najviše dopala njena simbolika. Naime, Agave americana je biljka koja živi na obali mora. Cveta samo jednom, i to nakon veoma dugog vremena. Kada jednom procveta, biljka ugine, ali iz osnove stabla često nastaju mladice iz kojih se rađa nova biljka i ceo ciklus se ponavlja. Kao i život sam, koji neprestano teče i odvija se, bez obzira na to što svaki pojedinačni ima svoj početak i kraj. Inspirisana time, zapisala sam naslov i nisam znala kuda će me dalje voditi. Kada sam bila na kraju romana, na vestima je objavljeno da je procvetala jedna agava u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, prvi put od njenog osnivanja 1892. godine.

Šta ovaj roman predstavlja i odakle su došle ideje i inspiracija?

Roman predstavlja priču o čovekovoj potrebi da razume tajnu koju nosi u sebi i otkrije ko je, o potrebi da voli i bude voljen, i da neprestano stvara, bez obzira na okolnosti. Doris Lesing bi rekla – uslovi su uvek nemogući. Inspiraciju i ideje sam dobijala iz dubinske psihologije, iz snova, iz života ljudi oko mene i mojih ličnih zapitanosti i lutanja.

Koliko Vam je trebalo vremena da napišete knjigu i ko Vam je sve pomogao da ona ugleda svetlost dana?

Pisala sam za svoju dušu, nekoliko godina unazad, koliko sam uspevala od obaveza. Najpre nisam uopšte imala na umu da bilo šta izdajem, ali kada sam već odmakla u pisanju, učinilo mi se da ću uspeti i da pisanje privedem kraju, pošto sam prvi put učila ovu formu pisanja. Pomogli su mi svi ljudi kojima se divim. Neki su stvarni, a neki više nisu živi, kao što je slučaj sa dr Ivanom Nastovićem, koji je iznedrio mnogo knjiga, a kome sam ja posvetila svoju. Njega, nažalost, nikada nisam upoznala, ali sam ponajviše od njega naučila o dubinskoj psihologiji i sebi. Takođe, veliku podršku sam dobila od svoje porodice i supruga, koji me uvek ohrabrivao na mom putu pisanja.

Na koji način zainteresovani čitaoci mogu nabaviti knjigu?

Knjigu sa popustom mogu dobiti na samoj promociji knjige u mom rodnom Dimitrovgradu. Knjigu je izdala izdavačka kuća Prometej, pa se može kupiti na njihovom sajtu, kao i na sajtovima Delfi knjižara. Takođe, može se kupiti i direktno od mene, pošto sam suizdavač ovog izdanja, ili preko mog sajta, ukoliko čitaoci žele i posvetu – https://www.prevodioci.co.rs/blog/cvetovi-agave/

Rođeni ste u Caribrodu – Dimitrovgradu gde ste proveli detinjstvo. Živite u Beogradu, bavite se prevodilačkim poslom, lekturom i edukacijom. Da li postoji nostalgija za rodnim krajem i koliko ga često posećujete?

Nostalgija za rodnim krajem uvek postoji. Nedostaje mi majka, njena terasa na kojoj pijemo kafu, moje brdo, kako ga zovem i u koje volim da gledam sa nje, nedostaje mi mir i vreme koje ovde sporo protiče. I ljudi, koji, nažalost, sve češće odlaze iznenada i zauvek… Dolazimo za praznike, a poslednjih godina i celo leto provedem ovde, jer mogu da radim od kuće. To je za mene pravi odmor, lepši i od mora i od planina.

Šta se sve promenilo u rodnom gradu poslednjih godina i da li postoji tračak nade za lepšu i bolju budućnost mladih?

Grad mi je uvek posebno lep. Ali me najviše nekako pogađa što se rađa sve manje dece i što se otvara bolno pitanje opstanka mladih ljudi ovde. Volela bih da gajim nadu da će se nešto promeniti po tom pitanju, ali, eto, i sama sam otišla iz njega…

Da li je na vidiku novo delo i kakvi su Vaši planovi?

Za sada je rano da bilo šta kažem na tu temu, ali ljubav prema pisanju je prisutna u meni kao velika potreba. U poslednje vreme sam počela intenzivnije da pišem pesme, to je možda nešto novo.

Koliko često pratite naš mali i dvojezični medijski svetionik FAR i šta biste poručili našem auditorijumu, a i svojim zemljacima?

Vaš portal redovno pratim, bez preuveličavanja, uvek volim da pročitam novosti i dešavanja u gradu. Svojim zemljacima bih poručila da sam ponosna na činjenicu da mnogo pametnih i skromnih ljudi potiče iz ovog kraja, a mladim ljudima bih naročito poručila da pišu i stvaraju, i da se usude na taj korak. Prepoznajem ovde mnogo osoba koje u sebi imaju poetsku dušu, a pišu za sebe. Nije lako izneti svoju maštu i istinu pred javnost, ali je ujedno i lekovito.

U svoje lično ime i u ime FAR-a želim Vam puno uspeha u karijeri i očekujemo uskoro novu knjigu.

Hvala od srca. I ja vama želim da nastavite sa uspešnim radom!

Biografija
Ana Todorović-Radetić rođena je 22. juna 1980. godine u Dimitrovgradu. Kao diplomirani filolog za engleski jezik i književnost, ali i poznavalac drugih stranih jezika poput bugarskog i ruskog, svoj profesionalni rad ostvaruje upravo u oblasti jezika, prevoda i lekture. Od 2016. godine vlasnica je prevodilačke agencije „Prevodioci Libra“. Takođe, ima i višegodišnje iskustvo u oblasti edukacije – kako u pedagoškom radu sa srednjoškolskom populacijom, tako i kada su u pitanju kursevi engleskog jezika namenjeni odraslima. Poseduje i zvanje theta praktičara, a takođe je i član grupe „Naučno tumačenje snova”. Iako je roman „Cvetovi agave” njeno prvo objavljeno književno delo, pisanje je već dugo značajan deo njenih interesovanja, a teme kojima se bavi uglavnom se tiču jezika, obrazovanja, umetnosti i kulture. Recenzije i kritičke tekstove kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku, objavljivala je na brojnim sajtovima, a takođe je i urednik blogova na sajtovima www.prevodioci.co.rs i www.samoobrazovanje.rs. Veliki je ljubitelj teatra, piše pozorišne kritike i recenzije, a neki od njenih tekstova predstavljeni su i u rubrici „In Theatro“ sajta B92. Kao zaljubljenik u pisanu reč, za koju duboko veruje da može da menja živote ljudi, smatra da su dobre knjige, kao i umetnost uopšte, nasušna potreba čoveka i kanal koji ga vodi ka otkrivanju samog sebe. Živi, radi i stvara u Beogradu. Uvek dostupna za razmenu mišljenja na: [email protected], kao i na društvenim mrežama: Instagramu – @anatodorovicradetic i Twitteru – @Prevodioci.

P. Videnov

Foto: Stefan Pavić