Spokoj, ogromno prostranstvo, izvanredni pogledi, izuzetne lepote prirode – sve ovo dočekaće namernike i planinare na planini Valozi i na Gloškoj planini, u Bosilegradskom Krajištu. I to nije iznenađenje. Ali, veliko je iznenađenje, i ne pamti se takva pojava, da krajem decembra, na ovim planinama, ali i celom Krajištu, u okolini Vlasinskog jezera, svuda na jugu Srbije – uopšte nema snega!
Planinu Valozi i Glošku planinu pohodili su u petak, 30. decembra Nenad Aleksandrov i Miroslav Dokman. Ambrijent i vreme bili su kao početkom oktobra, a ne kao uslovi koji se ovde uvek očekuju i skoro uvek ostvaruju zimi. Bosilegradsko Krajište je jedno od najhladnjih područja, gde često zima dođe početkom novembra, a odlazi početkom maja. Sada, međutim, požutela trava beskrajnih pašnjaka Valoga, zlatna boja, a negde još i zelena, čuvenog prevoja Lisinskog preslapa, i požutela kupa vrha Mečit, najvišeg na Gloškoj planini, sa jasnim vidicima ka udaljenim područjima Srbije i Bugarske, stvorili su utisak da je odlazak 2022. godine daleko, daleko, a ne da je već sutradan od ovog planinarenja.
Tek, dvojica prijatelja uspela su da pređu zahtevnu trasu od 22 kilometra dužine, koja u sebi sadrži i snažne uspone, i silaske, i ponovne uspone.
Odabrana je kružna trasa koja počinje i završava se u selu Gornja Lisina, u opštini Bosilegrad, malo iznad glavnog puta koji od Vlasine vodi ka Bosilegradu, i malo iznad akumulacionog Lisinskog jezera.
Iz sela Gornja Lisina, najpre se odlazi ka planini Valozi i njenom najvišem vrhu, koji se naziva Valozi ili Išor, a visok je 1.830 metara. Dve su mogućnosti kako stići do vrha Valoga, ili preko mahale Moravci, ili preko mahale Kolište. Ako se ide preko Kolišta, lepši je vidik i staza je nešto kraća. Zanimljivo, kada se ide preko Kolišta, trasa vodi najpre u pravcu Gloške planine, čiji se najviši kupoliki vrh Mečit, visok 1.756 metara, sve vreme vidi. Ipak, kod prvih kuća u Kolištu, trasa skreće ka sevrozapadu i odlazi do podnožja Valoga. Sve do 1.400 metara nadmorske visine, ima šume, potom se ka najvišem delu Valoga pružaju pašnjaci. Završni uspon je nešto izraženiji, dok se od raskrsnice iznad Kolišta dođe na glavno bilo Valoga, a onda glavnim bilom produžava se još par stotina metara do najvišeg vrha.
Svojevrsni trougao obrazuju najviši vrhovi tri susedne palnine: Besne kobile, Vardenika i Valoga.
Valoge i Glošku planinu razdvaja prevoj Lisinski preslap, koji se spušta do 1.400 metara nadmorske visine. Po prolasku ovog prevoja, počinje prilično snažan uspon na vrh Mečit.
I sa Valoga i sa Gloške planine lepo se mogu videti planine oko Vlasinskog jezera: Vardenik, Gramada i Čemernik, zatim se vidi Ruj u oblasti Znepole u Bugarskoj, onda se vidi obližnja Besna kobila, pa planina Strmna, pa Crnook, istočno je dugački masiv Milevske planine, i tako pogled seže sve do Vitoše i Rile!
Za povratak sa Gloške planine u selo Gornja Lisina, može se iskoristiti široki put koji se odvaja od Lisinskog preslapa, a postoji i prečica, kada se ispod Mečita krene u pravcu uočljive antene. Ako se ide širokim putem, naročito tokom leta, od velike važnosti su i dve izdašne česme pored ove staze.
Miroslav Dokman
Foto: Miroslav Dokman
