U nedelju, 17. maja, u okolini Bosilegrada održana je zanimljiva, lepa, ali i naporna planinarska akcija tokom koje su planinari iz Užica, Sombora, Kraljeva, Zaječara, Niša, Surdulice, Predejana, Vranja, Leskovca i Bosilegrada uspeli da se popnu na najviši vrh planine Valozi, koji se takođe naziva Valozi i visok je 1829 metara, i na najviši vrh Gloške planine – Mečit, koji je visok 1756 metara. Planinarske akcije realizovane su na inicijativu Planinaskog kluba “Era” iz Užica, koji je organizovao šestodnevni boravak u bosilegradskom kraju, a ujedno i uspone na Milevsku planinu, planinu Valozi, Glošku planinu, planinu Crnook i planinu Besna kobila.
Čini se da je u ionako veoma atraktivnoj planinskoj oblasti Bosilegadskog Krajišta, najlepši deo programa Planinarskog kluba “Era” bio uspon na Valoge i Glošku planinu, a uzevši u obzir da je izveden u nedelju, to je okupio i planinare iz mnogih krajeva Srbije. Njih tridesetak pohodilo je Valoge i Glošku planinu, i ovo je prvo planinarsko okupljanje u bosilegradskom kraju posle ukidanja vanreednog stanja, i dobijenih preporuka Ministarstva omladine i sporta i Planinarskog saveza Srbije, kako organizovati planinarske akcije, za šta, razumljivo je, još uvek postoje i određena ograničenja.
Valozi se nalaze na severnom obodu opštine Bosilegrad i na severu Bosilegradskog Krajišta u ataru sela Gornja Lisina. Najviši vrh naziva se ili Valozi, ili Išor. Planina je do visine od 1300 metara izrazito šumovita, preovladava listopadno drveće, a onda, prema vrhu Valozi, padine su obrasle travom i izgleda da su ti pašnjaci beskonačni. I sam najviši deo Valoga nije nimalo oštar, niti je najviši vrh izražen, naprotiv, oko najvišeg vrha prostire se ogromna zaravnjena površ.
S druge strane, Gloška planina nalazi se južnije od Valoga, na granici atara sela Gornja Lisina i Donja Ljubata, a njen najviši vrh Mečit znatno je oštriji od Valoga, i kamenit je. Možda najlepši predeo u ataru Gornje Lisine jeste prevoj koji razdvaja ili spaja Valoge i Glošku planinu, čuveni Lisinski preslap. Na svom najnižem delu Lisinski preslap spušta se na 1400 metara nadmorske visine. U odnosu na Valoge, uspon sa Lisinskog preslapa na Mečit je znatno oštriji.
Iz sela Gornja Lisina postoji više pravaca za uspon na Valoge i Glošku planinu. Sve su to kružne staze. Nekada se najpre išlo na Mečit pa onda na Valoge, ali češće se usponi izvode prvo na planinu Valozi, te onda Lisinskim preslapom na Glošku planinu. Dužina bilo koje trase kreće se između 20 i 22 kilometara.
Naše planinarke i planinari su se iz Gornje Lisine uputili ka mahali Kolište, što je pravac ka Gloškoj planini, a onda su pre Kolišta skrenuli na severozapad, da bi se približili padinama Valoga. Sve do izlaska na plato Valoga bilo je vruće, sparno, a na platou je duvao vetar koji je sve učesnike akcije osvežio.
Vrh Valozi je južna strana jednakostraničnog trougla kojeg još čine vrhovi Besna kobila i Veliki Strešer na Vardeniku. Lep dan omogućio je da se sve to jasno vidi, ali i mnogo više – sve planine na jugu Srbije su se jasno ocrtavale kako u blizini, tako i prema horizontu.
Poseban ugođaj predstavljao je i prelazak veličanstvenog Lisinskog preslapa. Sa ovog prevoja uočena je blagost Valoga i surovost Mečita. I najteži deo trase bio je završni uspon na Mečit.
Uspon su vodili Nenad Aleksandrov, Slobodan Stefanović i Miroslav Dokman. Vodiči sa juga Srbije, Nenad i Miroslav, svojim gostima su na vrhovima Valozi i Mečit besedili o geografiji, istoriji i kulturi Bosilegradskog Krajišta, o akademiku Jordanu Zaharijevu i njegovim istraživanjima, o drevnim Peoncima, o izgradnji crkve Svete Trojice u selu Izvor…
Akciju je svojim učešćem obogatila i družina planinara koji su se uspešno penjali i na najviše vrhove Evrope i sveta. A kod svih onih koji su prvi put došli u okolinu Bosilegrada bilo je primetno oduševljenje prirodnim lepotama ovog planinskog područja. Uz dobru organizaciju i promociju u ovaj kraj tek treba da pristižu planinari, ljubitelji prirode i namernici. Itekako se ima šta videti, itekako ih ima ko i dočekati.
Miroslav Dokman
Foto: Igor Nikolić / Nenad Aleksandrov / Zoran Pavlović Paća / Miroslav Dokman
