U pogledima nije bilo moguće uživati, ali je zato raspoloženje planinarske družine bilo veselo, razdragano. Priroda je tog 29. januara uredila da se sa atraktivnih vidikovaca na grebenu Ječave, na Svrljiškim planinama, iznad Sićevačke klisure i desne obale reke Nišave, baš ništa ne može videti, ceo krajolik obojila je u belu boju magle i oblaka. Ali, setimo se, samo nedelju dana ranije, tokom uspona na vidikovac Kusača, koja se nalazi nasuprot Ječavi, na suprotnoj strani Sićevačke klisure, na Suvoj planini i iznad leve obale Nišave, priroda je oslikala nestvarno lepe kontraste plavog neba i magle koja je tada ostala u podnožju, a planinari su se dobrano osunčali, a snega nije bilo uopšte.
Sada, međutim, prohladni dan, sa napadalim snegom na stazi i na granama drveća, te magla i oblaci, priredili su potpuno suprotnu scenografiju na susednoj Ječavi. Družina se na akciji Planinarskog društva “Preslap” sastojala od dvadesetoro planinarki i planinara. Ka vidikovcu Ječava, koji ovog dana nije bio vidikovac, već “samo” vrh Svrljiških planina, družina je krenula iz sela Prosek, sa magistralnog puta. Malo iznad sela Prosek, prelazi se široka livada, koja je bila prekrivena snegom. Posle livade, usledila je deonica kroz listopadnu šumu, gde se na granama zadržao sneg koji je napadao desetak centimetara, pre par dana.
U družini je tinjala nada da će se ipak vreme razvredriti makar kada se dođe do samog grebena Ječave. To se ipak nije dogodilo i bilo je jasno da se ništa ne može videti sa Ječave, već kada je družina došla do prvog u nizu vidikovaca na glavnom grebenu Ječave.
Tako, umesto da družina zastaje na svakih pedesetak metara, da se pronalaze mesta sa kojih će se najlepše uživati u pogledu na impozantnu Sićevačku klisuru, na Nišavu koja se kao tanka zelena traka probija između stena Ječave i Kusače, na masiv Svrljiških planina, na masiv Suve planine – družina je neprimetno izašla na najviši vrh grebena Ječave, bez da je stekla utisak da se tu zaista i nalazi.
Ali, nije to bila smetnja za veselo raspoloženje, naprotiv…
Družina se potom spustila ka selu Sićevu, u širokom luku, u pravcu istoka i jugoistoka. Posle pređenih 9 kilometara, družina je zaslužila “utešnu nagradu”, kada je sa vidikovca, znatno nižeg nego što je Ječava, a koji se nalazi kod igrališta u Sićevu – ipak mogla da posmatra deo Sićevačke klisure i deo toka reke Nišave kod brane male hidrocentrale.
Tako je Planinarsko društvo “Preslap”, u dve uzastopne akcije, u sedam dana, objedinilo uspone na oba najatraktivnija vidikovca Sićevačke klisure – i na Kusaču, i na Ječavu.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš
