Jedna planina, a tri geografske oblasti na jugu Srbije koje ova planina razdvaja ili spaja. Planina niska i pitoma, u stvari, niska je sigurno, pošto je njen najviši vrh visok tek 971 metar. Ta se činjenica promeniti ne može. Ali, da li se može i na ovakvoj planini doživeti uzbuđenje kao iz nacionalnih parkova udaljenih čitavu večnost od civilazacije, da li se i ovde može prirediti adrenalinsko uzbuđenje, ugođaj za koji je nekada potrebno otputovati daleko, daleko – gde se odlazi jednom u životu? Može, itekako može, kada se vrednim radom posvećenih i dobrih ljudi šume, livade i reke pretvore u pozirnicu gde će se odigravati bajkoviti prikazi, gde će se prkositi sili gravitacije, gde će se ući u srce planine kao da se odlazi u drugi svet. Pasjača! Planina na jugu Srbije na kojoj se susreću geografske oblasti Dobrič, Toplica i Pusta reka. Dobrič je istočno i severoistočno od Pasjače, zatim oblast Toplica – zapadno i severozapadno i oblast Pusta reka – južno od planina Pasjače.
Planina koja se vidi i iz Niša, i iz Prokuplja, i sa autoputa, i sa magistralnog puta koji vodi kroz Toplicu…i sve se čini kao jedno uzvišenje iznad livada i pašnjaka…Međutim, za ljubitelje avanture, idealno je mesto.
Zahvaljujući velikoj upornosti, odricanjima i napornom radu članova Planinarsko-skijaškog društva „Pasjača“ iz Žitorađe, planina Pasjača postaje odredište zaljubljenika u prirodu, ljubitelja uzbudljivog planinarenja gde će u jednom danu doživeti izazove, naći se pred preprekama, a onda mudrošću, veštinama i uz pomoć prijatelja, solidarnošću, sve te prepreke preći.
Može se, naravno, planina Pasjača preći i uobičajenim, šumskim, širokim putevima. I to je lepo, opet se tiče dobro poznat osećaj da smo tako blizu, a istovremeno tako daleko od civilizacije.
Ali, ono što iz godine u godinu priređuju vredni i svojoj Pasjači odani planinari iz Žitorađe, umeće je. Više izuzetno sadržajnih staza trasirali su po Pasjači. I svake godine, na svom tradicionalnom usponu na Pasjaču, koji je istinski praznik planinarstva i prijateljstva, svoje goste provedu uvek različitom stazom.
Novi praznik odigrao se 20. marta, na petom tradicionalnom usponu na Pasjaču. Ova lepa tradicija otpočela je 2018. godine, a 2020 i 2021. godine akcija je održavana u manjem formatu, te je 20. mart 2022. godine označio veliki povratak na veliku scenu Planinarsko-skijaškog društva “Pasjača” Žitorađa i same akcije na planini Pasjači. Na Pasjaču je došlo preko 150-oro planinarki i planinara iz Niša, Prokuplja i Žitorađe.
Peta po redu akcija na Pasjači i peta različita trasa akcije. Svi očekuju da se dobro preznoje, da strmim stazama uđu u gustu stoletnu šumu, zatim da se spuste do reka i potoka, onda penju do vidikovaca sa kojih će gledati Dobrič, Toplicu i Pustu reku… Svaka staza detaljno je očišćena, savršeno obeležena, gde su planinarske kružne i linijske oznake tek deo označavanja – sve ovo pojačano je putokazima i informacionim tablama na svakoj raskrsnici. Izuzetno je to što su odradili članovi Planinarsko-skijaškog društva “Pasjača” Žitorađa. Na težim, strmijim deonicama, postavljene su drvene ograde i napravljene stepenice i nogostupi, a preko Rečičke reke, koja je u srcu svake moguće trase na Pasjači, postavljeno je više drvenih mostića. Na pojedinim prilazima reci, čak su na kamenju postavljeni i metalni nogostupi, poput onih na via ferratama.
Ovoga puta, trasa, kružnog oblika, bila je duga 14 kilometara, sa početkom i okončanjem kod manastira Svetog Nikole u selu Rečica, u blizini Žitorađe. Dakle, akcija se odvija na dobričkoj strani Pasjače. Prva deonica obuhvatala je i strme uspone i strme silaske, konačno i uspod do Rečičkog jezera, na Rečičkoj reci. Dalje je trasa vodila kroz šumu, nešto strmije, do vidikovca Šuplji kamen, ispod koga je i mala pećina, a na samom Šupljem kamenu, nalazi se još jedno svedočanstvo velikog rada i upornosti naših domaćina – planinarski dom (brvnara), izgrađen pre par godina. Naredni vidikovac bio je na Melinim pojatama, a odavde se kao na dlanu videla geografska oblast Dobrič.
Od Melinih pojata, trasa je vodila do vrha Kale, koji je visok 803 metara i nalazi se u gustoj šumi. Ipak, na prilazu Kaletu, u jednom trenutku, u jednom kadru, videli su se i Prokuplje, i Niš, i Rtanj, i Suva planina, i Stara planina. U produžetku je trasa vodila do malog jezera, ali prirodnog. Odatle, blagi uspon ka vrhu Asanovačko kale, koji je visok 907 metara. Usledile su dve deonice zanimljivih naziva – Zlatibor i Kopaonik.
Najuzbudljiviji deo usledio je kada je trasa skrenula ka Rečičkoj reci i velikom, kaskadnom vodopadu. Ovo je bila i najstrmija deonica, gde je valjalo biti naročito oprezan, zbog klizavog terena i snega. Vodički tim naših domaćina napravio je špalir i pomogao svim učesnicima da se spuste do vodopada, koji iz blizine deluje još snažnije i impresivnije.
U završnici trase, nekoliko puta su učesnici prelazili sa jedne na drugu obalu Rečičke reke, preko mostića, po savršeno obezbeđenoj stazi.
Akcija je održana po sunčanom vremenu, samo je na početku bilo nešto hladnije, potom je pravi prolećni dan pratio učesnike. Snega je ostalo samo u skrovitim delovima, u šumi, i oko vodopada.
Akcija je okončana u manatiru Svetog Nikole, uz nastup crkvenog hora, i ručak i tortu za sve učesnike.
Lepo je videti i doživeti ovakvu posvećenost razvoju planinarstva, sporta i rekreacije, i promovisanje svih potenicijala svog kraja, onako kako to radi Planinarsko-skijaško društvo “Pasjača” Žitorađa.
Miroslav Dokman
Foto:Planinarsko društvo “Preslap” Niš
