U saradnji sa organizacijom Crta, a u okviru serijala istraživačkih tekstova koji su istraživači Crte radili pod nazivom“Politički pristisci na građane”, FAR Vam predstavlja drugu priču pod nazivom “Javne tajne javnih preduzeća”.
Politički pritisci na građane dešavaju se svakodnevno, a svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljena uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa istraživačima Crte. Svi razgovori su anonimizovani.
Svedočenja 2
JAVNE TAJNE JAVNIH PREDUZEĆA
Pritisci u javnim preduzećima odslikavaju jasnu klijentelističku strukturu u kojoj se trguje poslovima, pozicijama, novcem i informacijama.
Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljena uoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.
Mreža koja podrazumeva “prave“ ljude, lojalne stranci, na “pravim“ mestima (rukovodeće pozicije, donosioci odluka), koji mogu da pruže “prave“ informacije, omogućava održavanje kontrole nad resursima i nad svim zaposlenima.
Pritisci u javnim preduzećima su konstantni, a u predizbornom periodu se, po rečima sagovornika, povećava broj aktivnosti u kojima su zaposleni primorani da učestvuju.
STRANKA JE BILA TU KAD JE TREBALO DA SE ZAPOSLITE, SADA STE VI POTREBNI STRANCI
Politička kontrola nad javnim preduzećima prvenstveno se uspostavlja imenovanjem “stranačkih direktora” i zloupotrebom statusa vršilaca dužnosti. Stoga se v.d. stanju najčešće pribegava zbog kandidata koji ne ispunjavaju kriterijume za funkciju direktora.
Velika većina ljudi u *** su u v.d. mandatu. To je jasna poruka svojim ljudima koji su članovi stranke. Možemo da te držimo koliko god želimo u v.d. mandatu jer nema ko da nas spreči i to nam daje velike olakšice da te smenimo iste sekunde.
Takvi rukovodioci imaju obavezu da učestvuju u svim stranačkim aktivnostima i da pokazuju bezuslovnu lojalnost stranci. Zadatak im je obično i da vrše politički pritisak na zaposlene. Obezbeđivanje da zaposleni prisustvuju političkim skupovima jedan je od najčešćih vidova pritiska koji oni sprovode. Zaposleni se o “zadacima” obaveštavaju pojedinačno ili grupno u kancelarijama nadređenih, telefonskim pozivima ili putem SMS-a ili Viber grupa. Nekad se odlasci na skupove predstavljaju kao obaveza, čak i uz pretnje, a nekada kao sugestija, kao nešto “poželjno”. U nekim slučajevima zahtevalo se da zaposleni na skup povedu i članove porodice ili ljude iz svog okruženja.
Znam da su dva puna autobusa otišla samo iz Elektrodistribucije, da je direktor lično zvao na razgovor šeficu spremačica, do te granice je to išlo. (…) Direktor Elektrodistribucije u ovom gradu (…) je pojedinačno sve službe zvao da svako svoje zaposlene… čak je neke zaposlene i lično zvao ili telefonom ili kod njega u kancelariju na razgovor. On i još neka ženska osoba, ne znam koju funkciju ima, da li mu je zamenica. U svakom slučaju, visoko rukovodstvo je jako angažovano bilo na tome. Čak su koristili rečenicu “Stranka je bila tu kad ste trebali da se zaposlite, sada ste vi potrebni stranci.” Bukvalno tim rečima. Javna je tajna da se to oduvek radilo u svim firmama, ali su sada počele da cure informacije.
DRŽE IH NA KRATKOM LANCU, NE SMEJU DA ZUCNU
Prikupljanje sigurnih i kapilarnih glasova je još jedna aktivnost za koju se regrutuju zaposleni u javnim preduzećima. I u tom slučaju pritisak ide od viših ka nižim instancama. Po sistemu kvota, direktori preduzeća, koji su članovi stranke ili su zahvaljujući njoj dobili poziciju, imaju obavezu da obezbede određen broj ljudi ili glasova.
Bio je jedan slučaj nedelju dana pred referendum. Ja dolazim tu na parking i čekam kolegu da krenemo kući i prilazi mi jedan mlađi i kaže: “Evo čekam da dođu da me pokupe da idem da skupljam glasove za stranku, ucenjuju me, neće da mi produže ugovor ako ne radim za stranku, svaki dan moram da idem u stranku“ itd. I kaže: “Ja ću to da radim dok ne dobijem za stalno, a tada neću ići baš na te sastanke. Ipak su oni meni pomogli, ko bi mi dao posao ako ne stranka.“ I šta ja na to da kažem? S druge strane, imam kolege koji su sa mnom u kancelariji i bukvalno ih urnišu, teraju da skupljaju te glasove, da idu po kućama zato što su dobili posao za stalno i dužni su direktoru. Direktorku ucenjuju, da bi ona ostala na toj funkciji, ona mora da okuplja ljude i da ih tera da idu da rade jer neće biti direktorka. Meni nije jasno, šta je to da ti sebi dozvoliš da te neko ponižava. Ti si magistar, a neko te ponižava. Bio je i slučaj da direktor bolnice dolazi s fasciklom i čita “ovaj i ovaj, uđi u autobus”, gde su sendviči… On je kardiolog.
Sagovornici kažu da su pritiscima najviše izloženi članovi stranke. Potom slede oni koji su preko stranke dobili posao, pa oni koji su zaposleni po ugovoru na određeno vreme. Stranačko delovanje se percipira kao “radna dužnost“.
Drže ih na kratkom lancu, ne smeju da zucnu. Ima par radnika na vodećim pozicijama, par fizičkih radnika i majstora koji su na ugovorima o PP poslovima, na tri meseca pa im produžavaju, njih stalno vode po mitinzima, oni moraju da rade za minimalac i da ćute
SVAKO VOLI DA IMA SVOJE DOUŠNIKE
Jedan sagovornik otkriva da je bio izložen i pritisku da špijunira kolege, tj. da direktora informiše o kolegama koji su simpatizeri nepoželjne političke opcije. Iz razgovora se zaključuje da je denunciranje kolega čest mehanizam za političku “trijažu” u kolektivu – ko je na čijoj strani, na koga i kako treba vršiti pritisak. Isti mehanizam koristi se za zastrašivanje i prevenciju “neposlušnosti”, kao i za širenje mreže lojalnih koji će “obavljati poslove” za stranačke i lične interese rukovodilaca.
Pitao me je jedan od direktora koga znam duže vreme, koji je duže u firmi, da ja kao špijuniram za njega, jer svako voli da ima svoje doušnike. Ja da budem taj koji će da dostavlja informacije, pošto smo mi dobri i to. (…) Šta mi je rekao? Da vidim ko šta priča, ko se sa kim druži, kad je ko izašao, sa kim ko ide na kafu. Ja ne mogu da verujem. Ljudi vole da prenose takve stvari, da daju takve informacije. (Intervjuerka: Sumnjate da neke kolege to rade? Neko je pristao na to?) Da, koliko puta ja pričam nešto i posle mi neko kaže rekao si to i to na tom i tom mestu.
RECI SVOJOJ ŽENI DA NE IZAĐE SLUČAJNO NA SLEDEĆI PROTEST ILI ĆEŠ TI DOBITI OTKAZ
Po iskustvima i utiscima sagovornika, oni koji su zaposleni po ugovoru na neodređeno vreme i profesionalci od čije ekspertize zavisi funkcionisanje preduzeća uživaju delimični imunitet na pritiske. Zabeleženo je, ipak, da se i na njih vrši pritisak.
U nekim slučajevima pod pritiskom nisu samo zaposleni u javnim preduzećima, već i njihove porodice. Prećutni dogovor sa strankom praktično sklapa cela porodica. Sagovornik čija se supruga preko stranke zaposlila u javnom preduzeću svedoči o pritiscima kojima je bio izložen.
Traženo je od mene da odem na miting stranke. Nema neke konkretne pretnje ili naredbe, pitaju te: možeš ili ne možeš. Ja ne bih lično trpeo, ali bi supruga trpela neke konsekvence. Niko ti tu direktno ne preti, ali kažu hajde, trebalo bi. Zove me telefonom. Mi smo prijatelji, meni kada je trebala usluga otišao sam kod njega. On mi je učinio – supruga mi je dobila posao preko stranke. Kada on pomaže tebi, moraš da mu vratiš. To je klopka, mišolovka. Onda smo vezani i ne možeš iz toga da izađeš. To je za nas postalo normalno. Pljune čovek sebi u lice. Ne kaže on meni moraš to da vratiš. To se podrazumeva – da će nešto da se desi.
Zabeležen je i slučaj radnika javnog preduzeća koji se suočio s pretnjom gubitka posla jer mu je supruga počinila politički “prekršaj”.
Recimo, imali smo slučaj suprug radi u JP ***, a njegova žena je bila učesnica protesta. I onda su njemu rekli: “Slušaj ti, reci svojoj ženi da ne izađe slučajno na sledeći protest ili ćeš ti dobiti otkaz“.
SVAKO NAREDNO RADNO MESTO GORE OD PRETHODNOG
Sistemom nagrade i kazne osigurava se poštovanje pravila “igre”. Beneficije i sankcije često nisu eksplicitno predočene – anticipiraju se ili podrazumevaju. Strah od gubitka posla (što je najjači resurs u klijentelističkim shemama) dovoljan je za autocenzuru ili inertno postupanje po zahtevima “pokrovitelja” – stranke i preduzeća. Mehanizmi sankcionisanja nekooperativnih često su perfidni. Stvara se privid da kazne nemaju političku pozadinu.
Sagovornici ukazuju na više vidova mobinga: “sindrom praznog/punog stola”, stalna premeštanja na druge ili niže pozicije, pokretanje disciplinskih postupaka, smanjenja plate, stalna opominjanja i kažnjavanja za nepostojeće ili banalne prestupe. Radnik javnog preduzeća svedoči o pritiscima koje je trpeo nakon što je prisustvovao opozicionom skupu:
To je počelo tako, neki skup je bio ovde, ne demonstracioni nego opozicioni, oko spalionice koja je trebala da se gradi, ja sam se tamo pojavio, oni su me videli tamo i šef me je zvao i rekao da sam premešten na drugo radno mesto. Sad ja pitam zašto, on uvek ima priču pa nema ko drugi, “znaš kako nemam kog od njih, moraš ti”, ovaj lud, ovaj blesav… Ja kažem dobro, pa onda budem tamo dva-tri meseca, onda više nisam dobar ni za to radno mesto, onda ajde na drugo. A svako naredno gore od onog prethodnog. (…) Posle su i platu polako počeli da mi smanjuju. Ja sam se posle angažovao u pokretu lokalnom i to nisu mogli da podnesu. (…) I onda su me ostavili da budem neko levo smetalo, tamo negde da ne radim baš ništa. Platu su mi smanjili i totalno sa obrazloženjem da mene nemaju gde. (…) I sve kao to nema veze sa politikom. Svi se znamo, naše mesto je malo, poznajemo se, živimo blizu jedni drugih. (…) I onda kad su me stavili tamo da ne radim ništa, onda smetam svima što ne radim ništa. Mislim smeta i meni naravno, smetam ljudima koji rade, a ne mogu da odem jer ono ako odeš zašto si otišao i stalno neki problem je bio. I sad sve tako, ja mislim da za ovih par godina pet službi sam promenio. (…) Poslednje što je bilo prošle godine, dali su mi neko upozorenje pred otkaz zbog toga što se navodno nisam javljao na telefon, a inače nemam službeni telefon. “Kako da se javim na telefon kad ga nemam?” “Pa ne znam, da se javljaš”. I onda su napisali, a pošto su to tako traljavo odradili ja sam uspeo preko prijateljice advokatice, ona je napisala kao par reči tako da nisu mogli da mi daju otkaz.
Evo sad baš prošle nedelje pozove me šef, sad sam u magacinu trenutno. “Šta sam sad uradio, šta?” “Viđen si da si stavio noge na sto.” Ja kažem dobro, izbacite me zbog zločina.
Cilj takvih kažnjavanja je da nateraju ljude na “dobrovoljni” raskid ugovora, što se i neretko dešava usled dugotrajnog pritiska. Sistematizacije i proglašavanja tehnološkim viškom još jedno su sredstvo za obračun s neposlušnima, pogotovo s onima koji su preko stranke dobili posao na određeno vreme, a nisu se dovoljno istakli u stranačkom radu. Kao motivacija za poslušnost stranci ističu se zadržavanje posla, mogućnost unapređenja i dobijanja povišice.
SVI SU UPLAŠENI, PREPLAŠENI, ČAK NEĆE DA PRIČAJU NA OVU TEMU
Intervjuisani imaju utisak da su ljudi obeshrabreni i uplašeni, zbog čega ne prijavljuju pritiske kojima su izloženi ili im svedoče.
Retko ko hoće međusobno da priča o tome zbog straha za posao, jer su uglavnom na određeno primljeni. Međutim, postoji mogućnost da vas pomere sa radnog mesta, da dobijete manju platu, lošije uslove rada, da vas premeste na udaljena mesta od 50 km. Mi celu Vojvodinu pokrivamo tako da mogu da vas premeste u Bečej, Vrbas da putujete, tako da ljudi nisu spremni da rizikuju.
Primeri kolega koji su se pobunili i pretrpeli sankcije zbog toga, kao i izostanak adekvatne reakcije nadležnih institucija, ubijaju želju za otporom.
Oni koji su pokrenuli tužbe i tako pokušali da dokažu da su žrtve korupcije i partijske uzurpacije javnih preduzeća našli su se u situaciji da im se postupci prolongiraju unedogled.
Zaposleni u javnim preduzećima mogućnost otpora prvenstveno prepoznaju u kolektivnom organizovanju. Ipak, veruju da je za promenu stanja neophodna i stroža kontrola rada rukovodstva, odnosno ažurniji rad inspekcijskih i pravosudnih organa.
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585
Izvor i foto: Crta
