Politički pritisci bujaju u ekosistemu koji opstaje na principu – Što baš ja?
Što baš ja da kažem da neću na miting? Svi idu.
Što baš ja da skrećem pažnju na nezakonit rad rukovodstva? Svi ćute.
Što baš ja da ne budem siguran glas? Svi tako čuvaju posao.
Što baš ja da nastradam? Svi trpe, ali i preživljavaju.
Što baš ja? U te tri reči skupljeno je sve nepoverenje u zakone i institucije, u solidarnost zajednice, u snagu javnosti, u važnost istine… U njima je upisana svemoć onih koji otimaju državu i nemoć građana od kojih se otima.
Ipak, kao u svakoj velikoj priči, pojave se oni koji neočekivano odgovore – Ko će ako neću ja? Glas podignu ljudi kojima je život vredniji od preživljavanja i koji shvate da se osloboditi mogu samo oni kojima je sloboda draga.
Takvi ljudi su Ranka Kašiković i Stefan Vukić.
Ranka i Stefan su lica i poruka Crtine kampanje protiv političkih pritisaka. Oni su potvrda da, uprkos svemu, i građani imaju moć. Njihova borba je inspiracija koja u svima nama oslobađa veru da možemo biti jači od pretnji, ucena i danajskih usluga političkih partija.
Demokratija traži snažno JA.
„Rekla sam da neću na miting i sledećeg dana na mene se sručila lavina svega.“ Ranka nije dopustila da je lavina parališe i utiša. Odlučila je da se u javnosti čuje njena istina, shvatajući da tišina služi samo onima protiv kojih se pobunila.
„To nije ničija dedovina. To je javno preduzeće, preduzeće svih nas.“S tim uverenjem, Stefan nije potonuo posle otkaza koji je dobio zbog ukazivanja na propuste politički moćnih kadrova.
Istražujući temu političkih pritisaka, uverili smo se koliko je hrabrosti potrebno ljudima da bi makar i anonimno govorili o onome što „svi znaju“, a o čemu svi ćute. Da bi se istupilo sopstvenim likom i imenom, kao što Ranka iz Subotice i Stefan iz Požarevca čine, potrebno je više od hrabrosti. Potrebna je i svest da sopstvenim primerom možeš drugima da budeš putokaz i ohrabrenje.
Demokratija traži i da budemo snažni MI. Ova kampanja je poziv da se solidarišemo i udružimo, zajednički pokrenemo i oslobodimo obrasca u kojem se partijski moćnici i njihovi vojnici ponašaju kao vlasnici naših sudbina i u kojem su nam egzistencijalni interesi uslovljeni političkom poslušnošću. Ranka i Stefan nisu jedini koji su rekli NE. I svakako nisu poslednji koji će naći način da se oslobode iz mreže pritisaka.
U kratkom filmu koji je deo Crtine kampanje, Stefan Vukić kaže da je najteži put obično i najispravniji put. Ako nas je više na tom putu, i on će biti lakši.
Izvor i foto: Crta
