Triglav je parče slovenske (slovenačke) zemlje i kamena, najbliže nebu. Triglav za Slovence svetli kao večita baklja slobode, nezavisnosti i samostalnog postojanja! Triglav je svetionik zapadne i centralne Evrope, luča koja Slovencima i građanima Slovenije pokazuje i osvetljava put, usmerava ka onim vrednosnim i civilizacijskim tekovinama prema kojima teže, koje žive i koje prenose na buduće generacije, ali i na svoje susede. Svima nama mesto je u Evropi, u porodici koja baštini slične vrednosne kategorije! Triglav je najviši vrh Slovenije, simbol Slovenije, simbol Slovenaca! I zato se planinarenje na Triglavu doživljava ipak malo drugačije nego na ostalim planinskim vrhovima…
Najveći slovenački umovi, kroz istoriju, prepoznali su simboliku Triglava. Prosvetitelj Valentin Vodnik krajem XVIII i početkom XIX veka, a potkraj XIX veka i sveštenik i kompozitor Jakob Aljaž, i pravnik Julijus Kuđi. U Sloveniji, Julijus Kuđi smatra se pokretačem organizovanog planinarstva (kao Aleko Konstantinov u Bugarskoj). Jakob Aljaž je, pak, 1895. godine finansirao izradu i organizovao iznošenje i postavljanje na Triglav – čuvenog Aljaževog stolpa, metalnog stuba i zaklona, po kome je vrh Triglav prepoznatljiv. Želeo je tada Jakob Aljaž da se što pre na Triglavu razvije zastava slobodne i nezavisne Slovenije. Skoro jedan vek kasnije, ova želja se ostvarila, a početkom XXI veka, Slovenija je i zvanično primljena u evroatlansku porodicu. Važnost i simbolika Triglava, tako su se i ostvarili.
Pesnik Matija Zemljič napisao je 1894. godine stihove pesme „Oj, Triglav, moj dom“, za koju je Jakob Aljaž komponovao muziku. Premijerno je ova pesma izvedena na samom Triglavu, 22. avgusta 1895. godine, prilikom svečanog otkrivanja Aljaževog stolpa. Od tada, do danas, i zauvek, ovo će biti druga, nezvanična himna Slovenije, uz zvaničnu „Zdravicu“, čije je stihove napisao veliki France Prešern.
***
Veliki sportski poduhvat ostvaren je na visokogorskoj akciji Planinarskog društva “Preslap” na Julijskim Alpima, u Sloveniji, koja je izvedena od 24. do 27. avgusta, čiji je cilj bio uspon na Triglav (2.864 m). Ova akcija pripremljena je, organizovana i izvedena saradnjom Planinarskog društva “Preslap” i gospodina Dragana Trninića iz Planinarskog udruženja “Serbian Explore Team” iz Beograda, našeg proslavljenog visokogorca i vodiča. Upravo je gospodin Trninić povukao ključan potez u osmišljavanju sadržaja ove akcije, izbacivši iz programa uspon i na neki drugi vrh, osim Triglava, zatim određivanjem da se dve noći, i pre uspona na Triglav i po povratku sa Triglava, provedu u planinarskom domu Vodnikov dom (nazvan naravno, po Valentinu Vodniku) i određivanjem da trasa uspona bude najlakša moguća od svih triglavskih staza i pristupa krovu Slovenije. Ova trasa vodila je od Rudnog polja (oko 1.300 metara nadmorske visine) do Vodnikovog doma i savladana je za pet i po sati laganog hoda, u petak, 25. avgusta. Vodnikov dom nalazi se iznad Veleg polja, podno najviše triglavske stene i sasvim je uslovan. Svi iz družine dobro su mogli da se odmore posle napornog i dugog puta do Pokljuke i posle uspona do doma, sa stvarima i opremom za uspon i tri dana boravka u domu. Od Vodnikovog doma vidi se izvanredno i Triglav, a i dom Planika na oko 2.400 metara nadmorske visine, podno samog Triglava.
U subotu, 26. avgusta, družina je krenula u 6 sati i 30 minuta od Vodnikovog doma, na uspon na Triglav. Za dva i po sata, družina se popela do doma Planika, u kome je napravljen nešto duži odmor i izvršeno je postaljvljanje i podešavanje tehničke opreme – pojaseva, setova za via ferratu, kaciga i rukavica za via ferratu. Od doma Planika, prema Triglavskoj steni, uspon je znatno strmiji, opasniji i zahtevniji, prolazi se i kroz jedan kuloar. Stena je odlično opremljena infrastrukturom – metalnim sajlama za osiguranje. Posle prvog kuloara, valjalo je savladati jednu strmu deonicu na steni, do ukrštanja sa smerom za uspon koji dolazi iz planinarskog doma Kredarica. Ubrzo se izlazi na vrh Mali Triglav (2.725 m), a sa Malog Triglava sasvim jasno se vidi i obližnji Triglav. Vidi se zapravo i koliko još zahtevnosti i opasnosti treba proći dok se ne izađe na Triglav i do čuvenog Aljaževog stolpa, koji se odatle video. Dakle, sada je valjao najpre spustiti se oštro i prlično niže od Malog Triglava, po ivici stene, po “ivici noža”. Zatim je trebalo uzverati se, do samog Triglava, još uz dva “noža”. Prostora je malo, uspon je vertikalni, a planinarki i planinara je mnogo na ovim trasama.
Da li treba posebno istaknuti koliko je planinarenje popularno u Sloveniji i da se odlazak slobodnim danima na planinarenje i uopšte u prirodu, ovde – podrazumeva? Sa svih trasa oko Triglava, a ovih trasa je dvadeset – ka simbolu Slovenije penje se nepregledna kolona ljudi. Najviše je naravno domaćih planinara i ljubitelja prirode, a u stvari, preko leta, na Triglav dolaze planinari iz celog sveta! Kao i u Bugarskoj i u Sloveniji je planinarenje najvažniji i najpopularnji sport. Planinarska infrastruktura dovedena je do nivoa savršenstva – domovi, skloništa, uređene staze, via ferrate…
Na Triglavskoj steni samo valja misliti na svaki naredni korak, a mimoilaženja i preticanja nose sa sobom najveću opasnost. Ipak, uz punu koncentraciju i pravilnu upotrebu opreme, i stalno, neprestano osiguranje setovima za via ferratu svako će biti bezbedan čak i na ovakvom terenu. Da straha od visine ima kod svakog čovaka – činjenica je i dobro je da zrno tog straha postoji, kako se ne bi planinarenje pretvorilo u besmislene izazove, ali ovaj strah manje će se ispoljiti, ukoliko se, na primer, ne gleda dole, u ambis, ili ukoliko koncentracija sve vreme ostane na najvšem nivou te se vuku samo pravi potezi sa osiguravanjem na metalnoj sajli.
Za oko šest sati uspona, najveći deo družine izašao je na Triglav, a začelje družine petnaestak minuta kasnije.
Na Triglavu, usledio je veliki izliv emocija kod svakog iz družine. Ovako dominantan vrh ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. Trasa kojom je naša družina izašla na Triglav jeste najmanje zahtevna od svih triglavskih trasa, ali je daleko teža i opasnija od ma koja trase na planinama Srbije.
Istom trasom, družina se i spustila sa Triglava. Na ovakvim planinama silazak je još opasniji od uspona i naročito do silaska sa Triglavske stene i do (sada u silasku zadnjeg, a prepodne u usponu prvog) kuloara iznad doma Planike, valjalo je biti još snažniji nego pri usponu.
Devetnaestoro junakinja i junaka iz Niša, Beograda i Sofije, provelo je par nezaboravnih dana na Julijskim Alpima. Družinu su sačinjavali: Slađana Nedeljković, Jovanka Tasić, Ana Veličković, Nataša Jovanović, Emilija Jocić, Daniela Đorđević, LJiljana Stanković, Radka Ivanova Cankova, Dragoslava Klimentova Ičeva, Tanja Popović, Danijela Kostić, Lačezar Ljubomirov Kamenov, Milorad Ramić, Stefan Švarc, Milorad Ignjatović – “Mića Slovenac”, Krunislav Conić, Slobodan Vasković, Miroslav Dokman i Dragan Trninić. Dvojica vozača kombija izašli su samo do Vodnikovog doma, a od preostalo sedamnaestoto planinarki i planinara na Triglav se popelo njih šesnaestoro, s tim što je četvoro Beograđanki i Beograđana, po odobrenju vodiča, na Triglav izašlo nešto ranije.
Glavni vodič akcije bio je Dragan Trninić, a pomagali su mu Slobodan Vasković, Miroslav Dokman i Stefan Švarc.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
