Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona održanoj 20. septembra u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Predstavnici lokalnih i regionalnih medija sa juga Srbije, kao i novinarskih udruženja imali su priliku da sa predstavnicima Ministarstva informisanja razgovaraju o potencijanim izmenama u Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima.
Kao jednu od najvažnijih promena iz Ministarstva su istakli “detaljno preciziran postupak projektnog sufinansiranja”. Kako su objasnili, biće određen rok za raspisivanje konkursa, zatim kriterijumi koje treba da ispune članovi komisija, dok će na jedinstvenom sajtu biti objavljivani konkursi, informacije o članovima komisija, o odlukama i drugo. Takođe, uvodi se i inspekcijski nadzor. Cilj je, kako kažu, transparentniji postupak sufinansiranja.
Član 24 Nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da će nadležna samoregulatorna tela procenjivati da li je medij prekršio standard profesionalne etike, što kasnije utiče na odluke komisije.
Prvi put uveden Savet za štampu nešto na čemu su medijska i novinarska udruženja insistirala od prvog trenutka. Savet za štampu kao samoregulatorno telo čiji će se akta uzimati u obzir prilikom rada komisije koja odlučuje o projektnom sufinansiranju – kaže ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović.
Ipak, u Nacrtu koji je dostupan stoji i da odluke Saveta za štampu važe za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost. Tome se oštro protive novinarska udruženja, što se moglo čuti i na javnoj raspravi u Nišu. Predsednik Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović, istakao je da će, ukoliko tako ostane, to biti korak nazad, jer su odluke ovog tela već u podzakonskom aktu navedene kao jedan od kriterijuma za izbor projekata.
Reč je o Pravilniku o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja.
Iz Koalicije za slobodu medija su i pre početka javnih rasprava rekli da predlozi Vlade ne dozvoljavaju reformu medijskog sistema, te i da je ovakav predlog neprihvatljiv.
Rešenje po kojem će se podaci o tome da li su kršili Kodeks novinara Srbije tražiti samo za štampane i onlajn medije koju su prihvatili nadležnost Saveta za štampu neprihvatljivo je, diskriminatorno i vodi ka ozakonjenju nagrađivanja medija koji kontinuirano krše profesionalne standarde. To praktično znači da će mediji koji nisu prihvatili nadležnost samoregulatornog tela, moći potpuno nekažnjeno da krše Kodeks novinara i za to dobijaju novac građana – smatraju iz Koalicije za slobodu medija.
Kada je reč o Nacrtu zakona o elektronskim medijima, ministar Jovanović ističe da se prvi put zakonodavna vlast povlači, odnosno da odbori Narodne skupštine i Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine neće predlagati članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Do sada su oni predlagali tri od devet članova, a predlogom Nacrta ovih zakona je definisano da sada predlagači budu nezavisna tela, dakle poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana, i da jednog predlažu udruženja izdavača elektronskih medija – objašnjava ministar.
On napominje da je neophodno da svi koji imaju primedbe i predloge na nacrte zakona, iste pošalju u pisanoj formi. Do sada je, kaže, samo jedna sugestija stigla na mejl adresu ministarstva, ali očekuje da će ih nakon ove u Nišu, kao i još dve rasprave koje slede u Novom Sadu i Kragujevcu, biti još.
Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu mejlom preko posebnog obrasca sa sajta Ministarstva informisanja, najkasnije do 7. oktobra, na adresu [email protected].
Mogu se poslati i pisanim putem na adresu: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Sektor za informisanje i medije, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, sa naznakom „Javna rasprava – Zakon o javnom informisanju i medijima”, javlja Cenzolovka pozivajući se na informaciju Media i reform centra u Nišu.
Okrugli stolovi u okviru javne rasprave o medijskim zakonima biće organizovani u formi prezentacija i diskusija u još dva grada – 25. septembra u Novom Sadu i 4. oktobra u Kragujevcu.
Piše: Miljana Jeremić
Izvor: Media i reform centar Niš / Cenzolovka
Foto: Marina Jančević / srbija.gov.rs
Povezane vesti:
Otvorena javna rasprava o medijskim zakonima, u Beogradu održan prvi okrugli sto
Do 7. oktobra nacrti medijskih zakona na javnoj raspravi
Brnabić: U toku rad na donošenju seta medijskih zakona
Koalicija za slobodu medija: Neprihvatljive poslednje predložene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima
