„Šta nam donose novi medijski zakoni“: Država bi da se vrati u vlasništvo medija

Odredbe koje regulišu nadležnost Saveta za štampu u postupku dodele budžetskih sredstava medijima, kao i to ko može biti izdavač medija dve su glavne tačke sporenja između pojedinih medijskih organizacija i predstavnika Vlade kada se radi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima koji je trenutno u postupku javne rasprave. Ukoliko se odredbe koja regulišu ko može da bude izdavač medija usvoje onako kako je predviđeno u nacrtu, to bi moglo da znači povratak države u vlasništvo medija – samo posredno, poruke su sa panela „Šta nam donose novi medijski zakoni“, u organizaciji Koalicije za slobodu medija.

Slobodan Georgiev, direktor vesti TV Nova S, ukazao je da je glavno pitanje, kada su u pitanju predložena zakonska rešenja, pitanje vlasništva medija – da li država treba ili ne treba da bude vlasnik medija.

„Država je rekla pre deset godina ’mi nećemo biti vlasnici medija“ i to su svi podržali, svi su tome aplauduriali. Onda je država nastavila da bude vlasnik medija, da osniva nove medije, da pravi nove televizije, portale, novine, kupuje televizije“, rekao je Georgiev.

Prema njegovim rečima, tema bi trebalo da bude i „kakve medije hoćemo i da li su takvi mediji mogući u zemlji gde se Vlada ne pridržava zakona, institucije se ne pridržavaju zakona, ne sprovode zakon i krše zakon“.

„Onda u jednom trenutku kažu ’takva je situacija, hajde sve to da legalizujemo’. Sada je ovo to – treba da legalizujemo jedno nelegalno stanje“, rekao je Georgiev.

Kako je na panelu objasnio advokat Veljko Milić, predlog ministarstva je da država može da osniva pravna lica (koja mogu biti izdavači medija), samo ta pravna lica ne smeju biti korisnici državne pomoći i ne mogu se baviti delatnostima od javnog interesa, prenela je Nova ekonomija.

„Drugim rečima to (izdavači medija) ne mogu biti javna preduzeća, a sva druga pravna lica koja država osniva mogu biti izdavači medija“, rekao je Milić koji je bio i član radne grupe za izradu nactra zakona.

On navodi da slična situacija postoji i sada kada su u pitanju mediji čiji su izdavači ustanove čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Prema njegovim rečima to su mediji koji trpe najveći pritisak od strane osnivača, zbog toga što osnivač ustanove imenjuje organe upravljanja izdavača medija.

„Ista situacija će biti ukoliko ovakva odredba prođe, država će imenovati organe upravljanja izdavača medija i preko njih imati apsolutnu kontrolu nad medijima“, rekao je Milić.

Milić je podsetio da je država, pre nekih desetak godina, odlučila da se povuče iz medija, da je sprovedena privatizacija medija, te da je ostalo još nekoliko medija da se privatizuje.

„Sada se taj pravac napušta, država ponovo želi da se vrati u medije, to nije propisano ni medijskom strategijom, ni akcionim planom za primenu medijske strategije“, rekao je on.

Javljajući se za reč tokom panela Rade Veljanovski je naveo da nije tačno što ističu predstavnici vlasti da je nemačka primer gde Dojče Telekom ima svoje medije. Veljanovski je istakao da mu je više nemačkih medijskih eksperata negiralo tu informaciju. Prema njegovim rečima pominjanje države u medijima je bespredmetno i samo doprinosi konfuziji.

Nacrt zakona o javnom informisanju u medijima, između ostalog, sadrži i poglavlje koje reguliše sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Tu se predlaže da jedan od kriterijuma za ocenu pojekata bude i to u kojoj meri se medij putem koga će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

Taj kriterijum (pridržavanje etičkih i profesionalnih standarda) bi se dokazivao pribavljanjem podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera od strane regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, ili da nije donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu (za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost) a kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standard profesionalne etike.

„Savet za štampu je unet u zakon, ali na takav način da praktično obesmišljava potpuno, ne samo ono što smo hteli kada smo predložili da Savet bude u zakonu, nego i smisao odredbe koja se ticala toga da novac građana država ne treba da deli onima koji nisu u stanju da poštuju profesionalne standarde. To je bila ideja sa kojom smo mi predložili da Savet za štampu bude u zakonu i da se od nas traži informacija o tome da li je neko kršio kodeks u proteklih godinu dana“, rekla je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Novaković je navela da rešenje koje sada postoji u nacrtu zakonu glasi da će se podaci od Saveta za štampu tražiti samo za one medije koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.

„To znači da će mediji koji prihvataju nadležnost morati da poštuju kodeks – inače neće dobti novac, dok ovi drugi mogu da kažu da ne priznaju nadležnost i da mogu da krše kodeks potpuno nekažnjeno“, rekla je Novaković.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, koja se onlajn uključila na panel, navela je da Evropa izrazito igra na ulogu saveta za štampu i medijskih veća.

„Evropa nas u Hrvatskoj sve vreme pokušava da edukuje i pomogne nam kako bi uspostavili takvo telo, jer se smatra da bi to moglo da relaksira pritisak od slapp tužbi“, rekla je ona.

Ona navodi da je to (saveti za štampu, medijska veća) važno mesto u svakom medijskom okruženju i da slabiti takvo telo i njegovu nezavisnost, sigurno nije evropski smer.

Sever je istakla da u Hrvatskoj postoji vlasništvo lokalnih samouprava u medijima i da se takvo rešenje pokazalo katastrofalnim.

Izvor: NUNS

Foto: Stefan Pavić