Autor „Vesele Olimpijade“ Nedeljko Terzić: Deca su svojim darom povezala dva jezika i dva srca u jedno

Udruženje „Emblema“ iz Dimitrovgrada izdalo je svoju treću knjigu pod nazivom „Vesela Olimpijada“ autora Nedeljka Terzića, istaknutog književnika, dramaturga, novinara i publiciste iz Sremske Mitrovice. Ova knjiga dečjih priča na bugarskom i srpskom jeziku značajno je obogatila izdavačku delatnost „Embleme“, koja je osnivač Internet Portala FAR, FAR TV-a i časopisa za decu i mlade FARČE.

Do sada je Udruženje „Emblema“ izdalo zbirku pesama na bugarskom jeziku „U zbužnju pogleda“ poznate dimitrovgradske književnice Elizabete Georgiev, dvojezičnu brošuru, odnosno štampanu publikaciju „Sloboda izražavanja, uloga u demokratskom društvu i održivost medija na bugarskom jeziku na jugoistoku Srbije“ autora Nedima Sejdinovića i 16 brojeva časopisa FARČE.

„Životinje celog sveta sastale su se i dogovorile oko održavanja prve Olimpijade na kojoj će samo one da učestvuju, bez obzira u čemu se takmiče. Svaka životinja ima pravo da se prijavi za sport koji želi”, napisao je pisac Nedeljko Terzić na početku prve priče pod nazivom „Dogovor“. I upravo u susret predstojećim Letnjim olimpijskim igrama koje će ove godine biti održane u Parizu, dvojezična „Vesela Olimpijada“ je ugledala svetlost dana.

Maštovitu i razdraganu knjigu sa dvadesetak dečjih priča na bugarskom i srpskom su svojim ilustracijama obogatili talentovani učenici Osnovne škole „Hristo Botev“ iz Dimitrovgrada i Osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ iz Sremske Mitrovice, uz pomoć nastavnika likovnog vaspitanja Teodora Ilijeva i profesora razredne nastave Mile Pavlović. Autori ilustracija su: Janko Petrović, Milena Mihajlović, Natalija Šarošković, Radojica Raspopović, Mila Stojanov, Sara Gligorov, Stefan Kocić, Milica Kamenov, Dimitra Gigov, Jakša Čalgić, Mihajlo Mitić, Luka Đorđević, Milena Rizov, Nikolaj Grnčanac, Sofija Mitić, Dunja Milivojac, Miloš Banovački, Zoran Zdravković, Milica Zarkov, Milica Dosković, Sofija Ivanov, Angel Ivanov, Ivan Bojanić, Teodora Kirov, Iva Micev, Anđela Gagić i Luka Petrović.

Ovo delo za izdavača Slaviše Milanova, predsednika Udruženja „Emblema“ i urednika Petra Videnova, sa srpskog na bugarski jezik prevela je Elizabeta Goergiev. Autor portreta-karikature pisca je Petar Pismestrović, a prijatelji knjige su grafička radnja AM GRAPHIC Branislava Pisarevića iz Laćarka i Biroshop – Jelene i Aleksandra Vujasinovića iz Sremske Mitrovice.

Šta Vas je gospodine Terziću navelo da putem ove prelepe dečje knjige dođete u Dimitrovgrad i budete deo naše izdavačke delatnosti?

Svako umetničko delo kada je stvoreno ne može da bira mesto gde će biti, tamo je gde ga prihvataju, među onima kojima to delo nešto znači. „Vesela Olimpijada“ je tako dospela u ruke, sada doktora nauka, vrsnog stvaraoca i prevodioca Elizabete Georgiev, koja je ovoj knjizi dala nov književni tonalitet na bugarskom jeziku. Njen prevod jeste novo viđenje mojih kratkih priča i nov život knjige koja je sada delo i autora i prevodioca, a veliki dar mladim čitaocima.

Kako je nastala „Vesela Olimpijada“?

Boravak više puta u poznatom rezervatu prirode „Zasavica“ kod Sremske Mitrovice, šetnja i vožnja čamcem, gde vidite vodu, livade, šumarke u kojima vrvi život raznih bića. Kako bi to izgledalo kada bi se međusobno takmičile životinje, ptičice, ribice i druge, bez obzira da li su pitome, divlje ili sa kog su kontinenta? Na takva pitanja ova knjiga daje odgovore.

Ovu zbirku priča krasi multijezičko putovanje koje je trenutno zastalo u malom gradu, gde žive pripadnici bugarske zajednice.

Knjiga je trenutno zastala u Dimitrovgradu, jer joj se tu dopada da bude. Pre toga javila se svom autoru sa više strana na: slovenačkom, ruskom, makedonskom, nemačkom, rumunskom, turskom, slovačkom, mađarskom, poljskom, grčkom, još jednom rumunskom i sada na bugarskom jeziku. Sprema se i za putovanje u Jermeniju i Indiju.

Deca su naše najveće bogatstvo i najlepši misionari mira, prijateljstva, multikulturalizma i ljubavi. Upravo ovo vaše književno delo je približilo planinu i ravnicu, odnosno Dimitrovgrad i Sremsku Mitrovicu gde živite i stvarate?

Dimitrovgrad i Sremsku Mitrovicu, pre svega vezuje Sveti Dimitrije, a da otkrijem i to da su na prvom Festivalu poezije mladih pesnika „Mašta i snovi“ 2011. godine u Sremskoj Mitrovici najviše nagrada i priznanja osvojili učenici Osnovne škole „Hristo Botev“ iz Dimitrovgrada, posebno članovi Pesničke radionice Biblioteke „Detko Petrov“. Eto, deca su svojim darom povezala dva grada, dva jezika, dva srca u jedno srce.

Kako ocenjujete kulturni život Dimitrovgrada koji je iznedrio veliki broj književnika, novinara, likovnih stvaralaca, glumaca, prosvetnih radnika…?

Kako rekoh malopre, deca kada otvore vrata svoje duše, ona ih drže otvorenim do kraja svog života. Tome treba da se uče i stariji. Bogatstvo kulture Dimitrovgrada, mislim da ga dovoljno poznajem, ne sme biti u „zapećku“, a tome moraju doprineti medijski putevi otvorenog informisanja i približiti ih drugim sredinama.

Vaša dela su prevođena na mnoge jezike, a poznaje Vas i čitalačka publika u Bugarskoj. Kakva je Vaša veza sa ovom zemljom?

Desetina pisaca-prevodilaca se bavila mojom poezijom koja je u Bugarskoj objavljivana u listovima, časopisima i antologijama, a kruna svega toga je Međunarodna nagrada „Melniških večeri poezije – 2016“ za ukupno stvaralaštvo i doprinos razvoju regionalne i nacionalne kulture, dodeljenoj mi u čarobnom gradiću Melniku.

Osnivač ste pesničkih kolonija za decu. Od kakvog su značaja i kako animirati najmlađe u savremenom dobu da zavole pisanu reč kao čitaoci ili budući stvaraoci?

Dvadeset i pet godina vodim Dečju pesničku koloniju i Književnu radionicu za decu Srbije, Hrvatske i Republike Srpske, kroz koje je prošlo oko 500 dece i mladih i svake godine objavimo jedan zajednički zbornik učesnika. Mi im tako pružamo priliku, da je tako u svakom kraju naše Srbije, ne bi bilo ni stvaralačke ni čitalačke krize.

Iz Vašeg bogatog književnog opusa koje delo bi ste izdvojili kao najznačajnije i koju književnu nagradu?

Teško je to reći, ipak, moja knjiga poezije „Glad i gleđ“ Društvo književnika Vojvodine je proglasilo za knjigu godine 2015. Knjiga za decu i mlade „Kondorov san“, objavljena 2022. sadrži pesmu „Tragična igra reči“ koja je prevedena na 117 jezika, lokalnih govora i dijalekata 95 zemalja sveta, a kao što se vidi i „Vesela Olimpijada“ već govori na petnaest jezika.

Kako ocenjujete stanje u medijskoj sferi u Srbiji iz ugla novinara i publiciste sa ogromnim stažom uz novinarsko pero?

Mislim da se favorizuju teme i pojave koje imaju i neželjene uticaje na iskonsko stvaralaštvo, na moralne vrednosti i zatiru put afirmaciji umetničkih dometa. Posledice su pojava plagijata, nemorala i mnogih događaja koji imaju puteve „preko reda“.

U kojoj meri je novinarstvo slobodno u Srbiji, da li su se mnogi mediji pretvorili u produženu ruku vlasti i postoji li način da se oni vrate na pravi put, a to je interes građana?

Otvoreno, slobodno novinarstvo je samo pomoć kako narodu, tako i vlastima da se sve što je moguće učini boljim i korisnim za ukupan standard društva. Skoro svakodnevno na portalu Udruženja novinara Srbije se vidi kako se „tamo neko tuži s novinarom“ za nešto. U lokalnim sredinama to je redovna pojava. Štetna višestruko, naravno. Danas je
najlakše zabraniti da se vidi i prikaže u lokalnoj zajednici, nešto što ne valja.

Da li ste saglasni sa činjenicom da u novinastvu ne sme biti navijačke strasti, neobjektivnosti, nepoštovanja novinarskog kodeska i zakona?

Sve što se radi ostrašćeno, uvek najglasnije ječi, a toga se treba kloniti. Kratko rečeno, novinarstvo je – plemenita veština.

Živite u višenacionalnoj Vojvodini. Od kakvog su značaja mediji nacionalnih manjina i mediji na bugarskom jeziku, među kojima je i FAR, koji nažalost plaća cenu svog profesionalnog i objektivnog informisanja?

Mislim da mnogo toga zavisi od ciljeva, stavova i orijentacije nacionalnih saveta ili zajednica i da je Vojvodina primer kako to ukupno, kao zajedništvo može dobro da funkcioniše na radiju, televiziji, štampanim medijima i društvenim mrežama. Multijezičnost i multikulturalnost je u novinarstvu – sveta stvar.

U intervjuu koji sam radio sa vama pre deset godina, kada ste bili gost Osnovne škole „Hristo Botev“ u okviru projekta „Čitomanija“ i Narodne biblioteke „Detko Petrov“, rekli ste da je Dimitrovgrad jedan lep, mali i čist grad, ali da mu nedostaje malo mudrosti da bude svetliji? Kako to realizovati?

Dimitrovgrad je grad pod Suncem, ali tu toplotu mora i sam da zrači, kao i svaki drugi gradovi slične veličine, uz saradnju, razumevanje, bez nepotrebnih replika i sukoba, uz međusobno poštovanje i toleranciju u svemu što čini ovu sredinu. Svi mi imamo samo jedan život, pa ostavimo ga onda našoj budućnosti bar u dobrom i lepom sećanju.

Kakvi su Vaši planovi za naredni period?

Mojih sedamdeset i pet godina, koje još uvek krepko nosim, utiču da se posvetim putopisnoj poeziji, priznajem da već uveliko putujem pesničkim drumovima, gde sam nekad bio negde.

Radujemo se i zahvaljujemo na saradnji i „Veseloj olimpijadi“ koja će doći i do čitalaca u sredinama u Srbiji gde žive pripadnici bugarske manjine. A Vaša poruka medijskoj ekipi i auditorijumu FAR-a.

Istrajnost i upornost!

Biografija:
Nedeljko Terzić je rođen 12. maja 1949. godine, živi u Sremskoj Mitrovici – Srbija, autor je knjiga poezije, proze i dramskih tekstova. Prve stihove objavljuje 1967. godine. Sa poezijom i prozom zastupljen je u više od 80 antologija i značajnijih izbora književnog stvaralašta u Srbiji i inostranstvu (Rusija, Nemačka, Jermenija, Poljska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, S. Makedonija, Turska…) i dobitnik je preko 50 nagrada i priznanja za književno stvaralaštvo u Peskari i Galatoneu (Italija), Sankt Peterburgu (Rusija), Tokiju (Japan), Krajovi i Drobeta-Turnu Severin (Rumunija), Bratislavi (Slovačka), Istanbulu (Turska), Džunije (Liban), Mariboru (Slovenija), Skoplju (S. Makedonija), a 2016. godine dobitnik je Međunarodne nagrade na Melniškim večerima poezije (Melnik – Bugarska). Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Bio je direktor pozorišta u Sremskoj Mitrovici i glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti „Sremskih novina“, a danas je glavni urednik izdavačke Edicije „Sirm“. Njegove knjige objavljuju se u Italiji, Australiji, Francuskoj, Grčkoj, Rumuniji, Poljskoj, Slovačkoj, Turskoj, S. Makedoniji i Bugarskoj. Pesme, priče i knjige prevođene su na: engleski, nemački, japanski, italijanski, francuski, grčki, turski, rumunski, poljski, makedonski, ruski, mađarski, jermenski, švedski, španski, bugarski, slovenački, ukrajinski, albanski, romski, kao i na esperanto. Nedeljko Terzić je dobitnik značajnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada.

P. Videnov

Foto: Stefan Pavić / lična arhiva Nedeljka Terzića