Stranice fantastične planinarske istorije ispunjene su novom pričom na visokogorskoj akciji Planinarskog društva “Preslap”, koja je izvedena u Bugarskoj, u subotu i nedelju, 29 i 30.juna.
Dvadedeset devetoro planinarki i planinara iz Niša, Doljevca, Vlasotinca, Beograda, Surčina i Jakova, učestvovalo je u stvaranju bajke, u stvaranju nečega večnog i nezaboravnog. Po odavno utvrđenom metodu Planinarskog društva “Preslap”, ako se glavno odredište planinarske akcije nalazi na planini Rili, tada se prvog dana akcije družina aklimatizuje laganim usponom na Vitošu, na planinu u neposrednoj okolini Sofije, južno od glavnog grada Bugarske.
Jedinstvo suprotnosti tako se ostvarilo na ovoj akciji, na kojoj se u subotu družina bez ikakvog napora prošetala zimskom stazom na Vitoši, do Černog vrha (2290 m), i dalje prema vrhovima Goljam rezen (2277 m) i Malk rezen (2182 m), Od velike važnosti je ova laka aktivnost bila kao aklilmatizacija i opuštanje pred izazov drugog dana akcije. Nije propuštena prilika ni da se učesnicima akcije predstavi istorija Bugarske i delatnosti velikana Aleka Konstantinova i Ivana Vazova, koji su i pokretači planinarskog pokreta u Bugarskoj, i utemeljili su da planinarstvo bude nacionalni sport Bugarske.
Istorija je ispisana upravo drugog dana i ostvaren podvig epskih razmera. Jer, glavno odredište ove visokogorske akcije, bio je predivan, ali surov i za uspon izuzetno zahtevan vrh na planini Rili – čuvena Maljovica (2729 m), na zapadnom masivu Rile. Uspon na Maljovicu jedan je od najtežih na Balkanksom poluostrvu. Na uspon je krenulo 23-oje učesnika akcije, a po ranijem dogovoru, dvojica od njih su se ka Maljovici uputila znatno ranije u odnosu na ostatak družine. Potom je družina, po dolasku u nekadašnji CPŠ Maljovica, odnosno kod ski centra Maljovica, hrabro krenula ka ovom moćnom vrhu panine Rile.
U prvom delu trase, uz prelepu, prebrzu Maljovišku reku, družina je došla do hiže Maljovica, na 1960 metara nadmorske visine. Odavde Maljovica izgleda – “;tako blizu, a tako daleko”, čak i više kao nedostižan cilj, negoli kao dostižan.
Zanimljivo, od počpetka uspona, na 1760 metara nadmorske visine, do Maljovice, valja savladati bezmalo 1000 metara nadmorske visine. A razdaljina je – tek 6,5 km?! Od toga, već 3 kilometra i tek nešto preko 200 metara visinske razlike, utroši se do hiže Maljovica. Jasno je da onaj najveći izazov na ovoj akciji, i jedan od najvećih izazova visokogorstva na Balkanskom poluostrvu, započinje od hiže Maljovica. Na više mesta mora se preći, pregaziti Maljoviška reka! Mostića nema! Samo preko vode i sa kamena na kamen!
Uspon je sve strmiji i strmiji, podloga je izuzetno neprijatna za hodanje – oštar kamen i sipar. Sledeća etapa družinu je dovela do raskrsnice kod spomenika stradalim planinarima Bugarske. Odavde, usledio je još snažniji uspon, po siparu i kamenjaru, prema Eleninim ezerima. Posle kraćeg odmora kod jezera, a kojih ima tri i nalaze se tik podno Maljovice, otpočela je i završna etapa, završni uspon na Maljovicu. Do izlaska na Maljoviško bilo, uspon je bio i najsnažniji do sada. Maltene vertikalan! Uz sve to, oštro, neprijatno kamenje, otežava i usporava kretanje.
Izlaskom na bilo, može se na južnoj strani podno Maljoivice, videti Rilski manastir. U produžetku Maljoviškim bilom, izlazi se, ovoga puta ipak blaže, na samu Maljovicu. Koliko je ovaj uspon težak vidi se i po tome što je prva grupa učesnika, koju je predvodio Petar Ratković, na Maljovicu izašla za nešto više od pet sati uspona. Planinari iz Bugarske, naviknuti na visoke planine i zahtevniji teren za kretanje, na Maljovicu izlaze za tri sata. Začelje, pak, koje je predvodio Miroslav Dokman, na Maljovicu je izašlo čak za više od šest sati uspona. Ali, svi koji su izašli na Maljovicu, učinili su to sigurno i bezbedno, a na ovakvim palninskim područjima – umor je neizbezžan.
Po svemu što je družina doživela tokom celog vikenda u Bugarskoj, bila je to jedna od najlepših akcija. Sve se uklopilo u ova dva dana – i lepo vreme, i predivna priroda, i planinarsko prijateljstvo, uz mnogo smeha, šale, druženja, pesme…Neka je što više ovakvih planinarskih praznika! Svi iz družine jedva čekaju novi visokogorski izazov.
Vodičima, Petru Ratkoviću i Miroslavu Dokmanu, izuzetno su pomogli i Aleksandar Micić, koji će ubuduće biti i zvaničan vodič Planinarskog društva “Preslap” i Saša Trajković.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
