Samo me ne ubeđuj. Uzmi novac, šta god, to što ćeš smatrati privilegijom, samo više ne izmišljaj gluposti kojima pravdaš svoju prazninu koju ni tvoja pohlepa ne može da savlada. Reci da mi poklanjaš to što si bio oteo od mene. Odgovoriću ti da sam
“Imamo problem”, kaže čovek. “Što ga ne rešite?”, pitaju ga. Čovek u znak odgovora samo zbunjeno pogleda pitaoce. Pod uslovom da pomenuti problem uopšte postoji, ni čoveku ni tome “mi” u čije ime govori nije ni u kakvom interesu da se problem razreši. Tako je iz
Folie à deux je kada vi i još neko, obično veoma blizak, imate utisak da ste jedini koji vidite to što svi ostali oko vas ne žele da vide. Ili barem ne žele da vide na isti način. Hoćete primer? Evo, recimo da ste se našli
„Omiljen… Ime jedne devojke je u toj reči. Devojke koja je tvrdila kako sam najvažniji čovek u njenom životu. Ona nikakvu posebnu naklonost nije mogla imati prema meni, ali tada joj se činilo drugačije. Znate li možda priču 'Funes pamtilac', znate, naravno, vi ste obrazovan čovek.
Verovatno nema tajanstvenije reči. Malo ih je podjednako bitnih, a bitnije verovatno nema. Imam na umu ličnu zamenicu za prvo lice množine. Mi. Sinonim za mi je pripadnost. A pripadnost je kao lepota. Veoma je privlačna, iako je korist od nje neretko sumnjiva. Kao što nije
Ostavljen potpuno sam pred svojom namerom da napišem tekst o delikatnoj situaciji u mestu gde stanujem, situaciji vezanoj za posao kojim se bavim, rešio sam da ne odustanem. Napravio sam, ipak, kompromis utoliko što nisam opisao nastalu situaciju. Prisetio sam se, umesto toga, jednog događaja koji
Ljudi su počeli da ruše most. Rušili su ga istovremeno na obema obalama. Prolaznici su, uglavnom, bili nezainteresovani. Oni koji su rekli da ne treba rušiti most nisu baš dobro prošli, nezavisno od toga na kojoj su obali izražavali svoje protivljenje. Takvih je bilo malo a
Dakle, bez oklevanja. Odmah ka suštini. Bajke. Bajke su štetne i to treba reći deci. Ako deca nekad čuju da su postojale neke priče koje su se zvale bajke, odmah im treba reći da to nije dobro za njih. Tu je sad problem, vidite, ako
Dobro je poznato da tu i tamo ljudi prave umetnost od smeća. Brazilski dokumentarac iz 2010, Waste Land, dirljiva je priča o ljudima koji okolnosti u kojima žive uspevaju da pobede umetnošću koju stvaraju upravo od – smeća. Film je to koji postavlja pred zainteresovanog gledaoca
Da li ste, poput mene, imali često prilike da slušate izjave funkcionera/kinja iz-našeg-kraja ili ste čak imali privilegiju da prisustvujete trenucima nastajanja tih izjava? Kada funkcioner/kinja iz-našeg-kraja treba da nešto izjavi za javnost, to i ne zvuči baš toliko loše ako je osoba imala vremena da
