Planina Vitoša, koja se uzdiže u neposrednoj blizini Sofije, na južnoj strani glavnog grada Bugarske, zbog svoje dostupnosti pogodna je planinarima za uspon na vrhove koji su viši od 2000 metara, a da to ne predstavlja naročito težak zadatak. Vitoša, nacionalni park Bugarske, svakog vikenda i praznicima, odredište je stotinama ili hiljadama čak Sofijanaca i planinarima iz ostalih delova Bugarske. Preko zime, kada na Vitoši radi skijaški centar, na padinama i stazama sofijske planinske lepotice susreću se i planinari i skijaši.
Najpopularnija trasa za uspon na Vitošu je od hiže Aleko, na 1840 metara nadmorske visine, do Černog vrha, koji je sa 2290 metara i najviši vrh Vitoše. Dok ne napada sneg, ka Černom vrhu se ide letnjom stazom, kojom počinje denica evropskog pešačkog puta E-4, koji potom preko Vitoše, Verile, Rile, Pirina, Slavjanke i Olimpa, vodi sve do juga poluostrva Peloponez u Grčkoj.
Vitoša, planina prilično visoka, ali i prilično laka za uspon, mesto je nastanka organizovanog planinarskog pokreta na Balkanskom poluostrvu, zahvaljujući delovanju velikana Aleka Konstantinova (1863-1897), koji je 27. avgusta 1895. godine, od Sofije do Černog vrha, u dva dana, stotinu planinara popeo na Černi vrh i vratio u Sofiju, što je bila i prva zvanična planinarska akcija na ovim prostorima.
Planinarsko društvo „Preslap“, izvelo je u subotu, 3. oktobra, jednodnevnu akciju na Vitoši, sa izuzetno raznolikim i bogatim sadržajima. Jeste 33-oje učesnika iz Srbije izašlo na Černi vrh, ali pre i posle Černog vrha još na šest ostalih najviših vrhova Vitoše, te obišlo izvor reke Strume. Nadmorska visina hiže Aleko, kao polaznog mesta za uspon, dopušta da se bez prevelikih napora, u jednom danu, u polaganom ritmu, prođe najvišim delom Vitoše.
Vodički tim Planinrskog društva „Preslap“, koji su na Vitoši činili Miroslav Dokman, Vladimir Mitrović i Dejan Radojlović, svoje planinare poveo je letnjom E-4 stazom od hiže Aleko. Oni učesnici koji su se prvi put našli na Vitoši, pomislili su u tom trenuku da je pred njima znatno teži zadatak od onoga kako je sve najavljivano. U stvari, prvih par stotina metara trase, od hiže Aleko, do kamene kućice, jeste i najstrmiji deo na trasi. Odmah potom, izlazi se na glavni vitoški put, sa koga se vidi Černi vrh, koji je relativno blizu te raskrsnice. Simbolički, letnja i zimska staza stapaju se na mestu gde se prelazi nadmorska visina od 2000 metara
Družina je potom skrenula ulevo, ka istoku, prema ranije utvrđenom planu akcije, kako bi se pre Černog vrha učesnici popeli i na vrhove Malk Rezen (2182 m) i Goljam Rezen (2277 m). Sunčan dan omogućio je da se sa staze jasno vide svi vrhovi. Ritam kretanja bio je spor, lagan, učesnicima je ostavljeno dovoljno vremena da spoznaju lepotu područja kojim su koračali: sa jedne strane – visoki planinski vrhovi, planinarske staze prepune ljudi koji se ka vrhovima lagano kreću, a na severu – panorama ogromnog grada, kakav je Sofija, čiji se pojedini kvartali i naslanjaju na Vitošu – Bojana, Dragalevci, Simeonovo.
Deonica od Goljamog Rezena, do Černog vrha, našu družinu odvela je pravo do spomenika Aleku Konstantinovu na Černom vrhu. Planinari iz Srbije odali su poštu velikanu Aleku Konstantinovu, a Miroslav Dokman, predsednik Planinarskog društva „Preslap“, održao je besedu od desetak minuta, o životu, stvaralaštvu i značaju Aleka Konstanvinova i Ivana Vazova.
Na Černom vrhu, i dalje najvišim grebenom Vitoše, bilo je prilično vetrovito, ali to ipak nije bio ni izbliza onako neprjatan vetar kakav zna da duva na Vitoši u poznu jesen ili zimi. Vitoša je i hidrografsko razvođe crnomorskog i egejskog sliva. Vode sa severne strane Vitoše završiće preko reke Iskar i Dunava, u Crnom moru. Vode sa južne strane Vitoše, preko Strume, odlaze u Egejsko more. Uostalom, reka Struma izvire na Vitoši, mreža od dvadesetak potoka čini njeno izvorište.
Naredni vrh, posle Černog vrha, do koga je družina došla, bio je Skoparnik, visok 2227 metara, vrh u obliku kupe i vrh sa koga se, uz vrh Kamen del na zapadnom delu Vitoše, najlepše vidi grad Sofija. Nedaleko od Skoparnika je i Karačair (2208 m), sa koga se odlično uočavaju Samokovsko polje, veštačko jezero Iskar, najveće u Bugarskoj, i moćna planina Rila, najviša u južnoj Evropi. Družina je nastavila dalje, i čini se tek nešto teži zadatak ispunila je kada se popela na vrh Kupena (2195 m), zato što je ovaj vrh izrazito kamenit. Ipak, samo je valjalo biti pojačano oprezan, i stići i do ovog vrha. Možda najlepši ugođaj bio je silazak sa Kupene, prolazak jedne manje visoravni, posle koje se, na jugu, ukazalo izolovano stenje vrha Jarlovski kupen (2173 m). Ovaj vrh izgleda kao usamljeno ostrvo u moru koje čini plato Vitoše. Sa Jarlovskog kupena najlepše se video ceo greben Vitoše koji je družina prethodno savladala.
Družina se sa Jarlovskog kupena ponovo uputila ka Černom vrhu, na zapad, ali se kretala nižom stazom, dok su vrhovi ostali malo više i severnije. Upravo na ovoj povratnoj trasi, družina je zastala na nekoliko mesta gde izvire reka Struma, i pratila je prvih par desetina metara njenog toka.
Kasnije, družina se ponovo popela na Černi vrh, kako bi odatle, najkraćom putanjom, sišla nazad u hižu Aleko.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš
