Za razliku od surove zime na Željin planini, kada planinari 5. februara nisu imali šanse da se popnu na njen najviši vrh, sedam dana kasnije, Suva planina “dopustila” je prilaz na njen atraktivni, stenoviti vrh Mosor, visok 984 metara. Zimski ambijent na Suvoj planini ni izbliza nije bio onako težak i nepremostiv, kao što se odigralo na Željinu.
Tridesetak planinarki i planinara, učestvovalo je na lokalnoj akciji Planinarskog društva “Preslap”, koju su predvodili Miroslav Dokman i Milorad Ignjatović – “Mića Slovenac”. Za krajnje odredište uspona izabran je vrh Mosor, koji se nalazi na glavnom grebenu Suve planine, na niškoj strani “potkovice” Suve planine, i zajedno sa vrhom Sokolov kamen, prevojem Devojački grob i vrhom Trem, čini najprepoznatljiviji deo Suve planine, najčešće posećen od strane planinara i ljubitelja prirode. Stenoviti Mosor je i atraktivan vidikovac prema nastavku grebena Suve planine i prema oblasti Zaplanje, iznad koga se on i uzdiže.
Do vrha Mosor, družina se uputila lepom deonicom, koja se, u suštini, može prelaziti tokom cele godine. Iz sela Donja Studena, družina je u prvoj etapi trase došla do livade Rajac, koja se nalazi na pola puta između vrha Crni kamen iznad Niške Banje i vrha Mosor. Petnaestak centimetara snega nije predstavljalo ozbiljniju prepreku za kretanje, ali bilo je jasno da će pogled sa grebena Suve planine i sa samog vrha Mosora, zbog oblaka i magle, izostati.
Od livade Rajac, družine je krenula u pravcu juga i jugoistoka. Staza odatle vodi kroz stoletnu šumu, a sneg, mek, rastresit, škripao je pod nogama. Osećaj mistike stvorio je ulazak družine u oblak. Tako se i sa vidikovca Čelni kamen ništa nije moglo ugledati. Od Čelinog kamena, družina je nastavila prema lokalitetu zvanom Jelenin grad, koji je takođe u uslovima dobre vidljivosti izvanredan vidikovac. Vrh Mosor je na samo tristotinak metara udaljen od Jeleninog grada, ali sa Jeleninog grada valja se spustiti niz stene, a potom uz stene i kamenjar konačno se i popeti na sam Mosor.
Procenjeno je da se uspon na Mosor može bezbedno izvesti, a trećina učesnika je izabrala da ipak ostane na Jeleninom gradu. Dvadesetak učesnika akcije sigurno, staloženo, popelo se na Mosor, sa koga ama baš ništa nije moglo da se vidi, ali zato je družina doživela malo uzbuđenja koje nosi penjanje uz stene. Svuda unaokolo oko vrha Mosor, ali sada obojeno u belu boju oblaka i magle, bili su ambisi, iznad kojih štrči mosorska stena.
Istom trasom, družina se i vratila u Donju Studenu i tako prevalila 13 kilometra. Zaista, po svemu lepom, ova akcija ostaće upamćena.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš
