Svaki odlazak na Ruj planinu nosi sa sobom mnogo širi aspekt od sportsko-rekreativnog i planinarskog. I ma koliko često da se odlazi na Ruj, to će svaki novi dolazak biti novi list ovog lepog štiva, u čijem čitanju će se potpuno uživati i otkriti kakav novi detalj.
Ne zna se šta je lepše i važnije u Zvonačkom kraju i na planini Ruj. Da li je to predivna priroda, a u mnogim delovima ove planine i njene okoline još uvek netaknuta? Da li je to setna, ali ponosita priča o rudniku kamenog uglja u selu Rakita, u kome se, dok je rudnik radio, vadio drugi po kvalitetu kameni ugalj u Evropi? Ili sećanje na prugu uskog koloseka, od Pirota, preko Sukova, Trnskih Odorovaca, Zvonca, do rudnika u Rakiti? Ili, sa rudnikom neposredno povezana – istorija kinematografije i prvi igrani film snimljen na ovim prostorima – “Rudareva sreća” iz 1929.godine? U kadrovima ovog filma usnimljena je čuvena lokomotiva “Baba Milka”, koja je danas, kao eksponat, izložena ispred zgrada “Želaznica Srbije” u Nišu. Na Ruju nije, ali u njegovoj blizini jeste, i veličanstveni kanjon reke Jerme, između Greben planine i Vlaške planine, jedan od najlepših kanjona u Evropi. U srcu kanjona izgrađen je i manastir Svetog Jovana Bogoslova, u ataru sela Poganovo.
Planinarska akcija može nas provesti kroz razne epohe i na njoj možemo obići dobar deo ovih prirodnih, kulturnih i istorijskih znamenitosti. U samo jednom danu…
Velika, veličanstvena akcija Planinarskog društva “Preslap” odigrala se na planini Ruj u nedelju, 5.marta. Tako se ispisuje istorija planinarstva, sporta, rekreacija, i tako se grade nevidljivi mostovi koji spajaju ljude i epohe – na ponositom vrhu Asenovo kale, na tajanstvenom vrhu Sip i u najužem kanjonu u Srbiji – kanjonu Cedilka! Sedamdesetoro planinarki i planinara iz Niša, Sofije, Babušnice, Leskovca, Svrljiga i Jasenovog Dela, doživelo je praznik, koji su lepote Ruj planine doživeli na trasi najvećih i neobičnih prirodnih lepota, najlepše oslikanoj od strane prirode, ali i na trasi slavne istorije Zvonačkog kraja.
Družina je najpre obišla manastir Svetog Jovana Bogoslova u ataru sela Poganovo, u kanjonu reke Jerme. Svoje planinarske aktivnosti, družina je otpočela u Zvonačkoj Banji i sišla na levu obalu Zvonačke reke ili reke Blatašnice. Ubrzo, družina je prešla kameni most, nekadašnji železnički most, kojim je nekada upravo saobraćao voz i prevozio kameni ugalj na relaciji Rakita – Zvonce – Trnski Odorovci – Vlasi – Sukovo – Pirot. Time je družina prešla, simbolično sa Stolske planine, na Ruj planinu, odnosno sa leve na desnu obalu Zvonačke reke ili Blatašnice. Odmah do mosta su i dva tunela, danas pešačkih tunela, nekada železničkih tunela.
I upravo ovde je Zvonačka reka ili Blatašnica, usekla, između stena Ruj planine i Stolske planine, i najuži kanjon u Srbiji – kanjon Cedilka, gde su stene Ruja i stene Stolske planine udaljene jedna od druge metar i po. Izvanredna uvertira bio je ovaj prizor mosta, tunela i Cedilke, te je družina nastavila ka ataru sela Jasenov Del.
Ovde se družini priključio Vasil Milošev, stalni domaćin planinarima i rekreativcima kada krenu ka ponositom Asenovom kaletu. Lep i prijatan dan omogućio je da ponosito Asenovo kale sve vreme bude u vidokrugu. Ponosita stena, koja se nadvija nad čitavim Zvonačkim krajem i rekama Jermom i Zvonačkom rekom ili Blatašnicom, odredište je koje uvek inspiriše, i svojim oblikom, i položajem, a sa ovog vrha vidik je najlepši u Zvonačkom kraju.
Družina je u dve odvojene grupe, izašla na ponosito, stenovito Asenovo kale (1033 m). Iako na prvi pogled deluje nedostupno i opasno, zapravo uspon na stenu Asenovog kaleta je sa njegove istočne strane bezbedan, i dodatno osiguran metalnim sajlama.
Posle Asenovog kaleta, družina je lagano otpešačila dodatna četiri kilometra, ka tajanstvenom vrhu Sip (1240 m), koji se nalazi na granici Srbije i Bugarske. Ka Sipu, staza vodi kroz gustu listopadnu šumu, a i gustu četinarski šumu, a sa par proplanaka odlično se vidi kanjon Jerme, te deo planine Greben u Bugaskoj i čuveni vrh Dragovski kamak (1118 m). Vrh Sip, kada se na njega izlazi sa srpske strane Ruja i ne deluje kao vrh, nije izražen. Nalazi se u blizini nekadašnje karaule. Međutim, čim se prođe granični kamen, nailazi se na odsek, te sa bugarske strane Sip već izgleda kao i mnogi drugi planinski vrhovi. Upravo sa proplanka na bugarskoj strani Sipa, pružao se družini lep pogled ka najvišem bilu Ruj planine, te prema Trnskom ždrelu – kanjonu reke Jerme u Bugarskoj, i Greben planini, u Bugarskoj.
I sve ovo jedne predivne nedelje, koja nagoveštava skorašnji i istinski dolazak proleća…
Asenovo kale i Sip…uvek Asenovom kaletu dodajemo epitet ponositog vrha. Asenovo kale i jeste mnogo poznatiji i posećeniji palninski vrh. A Sip smo prvi pohodili davne 2011. godine, tada smo ga opisali kao tajanstven i od ovog epiteta ne odstupamo. Nekako, savršeni mir, tišina, spokoj, iščekivanje, arhaični prizori na putu ka Sipu, čine da ga i dalje doživljamo kao nedovoljno poznato mesto…A na njega se i ređe odlazi. I taj njegov specifičan oblik i izgled, gde je sa jedne strane zaravan, a sa druge strane oštar vrh, još više pojačava njegovu mistiku, naročito kada se na njega penjemo sa srpske strane…ili, bolje rečeno, kada izgleda da se nismo ni penjali na njega, a popeli smo se na njega…Ovo nije igra reči, ovo je doživljaj tajanstvenog vrha Sip.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš
