U organizaciji Centra za održivi prostorni razvoj “BalkanARHitrav” u Dimitrovgradu je juče održana panel diskusija na temu “Tradicionalna narodna arhitektura – stanje, rizici i značaj njenog očuvanja”.
U diskusiji je učestvovalo sedmoro panelista, predstavnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) i Društva konzervatora Srbije (DKS) iz Beograda, Univerziteta za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju (UASG) iz Sofije, Građevinsko-arhitektonskog fakulteta (GAF) iz Niša i Centra za održivi prostorni razvoj “BalkanARHitrav” iz Dimitrovgrada. Pored stručnjaka iz Srbije i Bugarske, okupljanju su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave i lokalnih institucija, poštovaoci tradicionalne arhitekture i vlasnici etno-domova.
“Cilj ovog panela je da ukaže javnosti na probleme i rizike pred kojima se danas nalazi narodno graditeljstvo, odnosno tradicionalna seoska arhitektura. S jedne strane, to je propadanje zbog starosti i oronulosti objekata; s druge strane, svedoci smo i nekontrolisane urbanizacije, neprimerene rekonstrukcije starih objekata, koji nisu u duhu naše autentične seoske arhitekture”, kaže Gordana Rančev, predsednica udruženja “BalkanARHitrav”.
“Ako ne čuvamo ove objekte kao nešto što su nam ostavili naši preci, u autentičnom obliku, izgubićemo bez povratka jedan veoma bitan deo našeg kulturnog nasleđa”, podseća Rančeva.
Sa stanjem i tendencijama u oblasti zaštite narodnog graditeljstva u Srbiji prisutne je upoznala etnolog-konzervator u RZZSK-u Estela Radonjić Živkov, dok se arhitekta-konzervator i predsednik DKS-a Aleksa Ciganović osvrnuo na modelske osnove umrežavanja institucionalnih i folklorističkih struktura u cilju kulturološke integracije i egzistencije. Ljubica Dimitrijević, etnolog-konzervator RZZSK-a govorila je o rehabilitaciji kulturnih dobara na primeru Suvače u Kikindi.
Prof. dr arh. Milena Metalkova sa UASG-a iz Sofije predstavila je mogućnosti zaštite tradicionalne arhitekture kroz proces obrazovanja i praktičnih eksperimenata, dok je arh. Georgi Georgijev iz Belogradčika upoznao prisutne sa tradicionalnim tehnikama građenja i tradicionalnim materijalima. Tema koju je prezentovala prof. dr arh. Ljiljana Vasilevska sa GAF-a iz Niša bili su potencijali kulturne baštine u funkciji održivog razvoja turzima u brdsko-planinskim ruralnim područjima, sa osvrtom na aktuelne programske i projektne aktivnosti u okviru politika EU. Takođe, u okviru panel diskusije predstavljena je i letnja škola arhitekture i arhitektonske radionice, kao model očuvanja narodnog graditeljstva, o čemu je govorila predsednica udruženja “BalkanARHitrav” arh. Gordana Rančev.
Panel diskusija na temu tradicionalne arhitekture bila je i prilika za susret i razmenu iskustava stručnjaka iz Srbije i Bugarske. Prema rečima Gordane Rančev, udruženje “BalkanARHitrav” već tri godine uspešno sarađuje sa Univerzitetom za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju iz Sofije na održavanju letnje škole arhitekture, čiji je osnovni cilj upravo očuvanje i zaštita graditeljskog nasleđa, a osim toga, kaže, postoje i velike sličnosti u narodnoj arhitekturi ovog dela Balkana. Takođe, čini se da su i problemi u ovoj oblasti slični u obe države.
“Jedan od osnovnih problema u Bugarskoj je iseljavanje stanovništva iz provincijskih naselja. Svake godine Bugarska gubi po 60.000 ljudi i oko 100 malih sela nestaje sa geografske karte. U nedostatku posla ljudi iz malih sela odlaze u veća mesta, i predivna narodna arhitektura umire samim tim što se njome niko ne koristi”, kaže Milena Metalkova, ističući da se u poslednje vreme može uočiti i suprotna tendencija – ljudi iz gradova počinju da pronalaze smisao u prirodnom načinu života i žele da žive u zdravijim objektima.
Aktivnosti vezane za sferu narodne arhitekture nastavljaju se i danas, kada je planiran obilazak sela Kamenica i ostataka crkve Sv. Bogorodica u blizini sela, kao i poseta selu Senokos i obilazak seoske crkve Sv. Pantelejmon.
D. Jelenkov
Foto: Slaviša Milanov
Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.