Suva planina osobena je po svojoj građi i po svom obliku. Jedna je od samo tri planine alpskog tipa u Srbiji, uz Veliki krš kod Bora i planinu Greben iznad kanjona reke Jerme (o Grebenu je pisao i veliki Aleko Konstantinov). Mnogo je stena i stenovitih odseka na Suvoj planini. Najzad, glavni greben Suve planine u obliku je potkovice, koja ima dva kraka: „niški krak“ počinje u Niškoj Banji, i vodi preko vrhova Crni kamen, Mosor, Sokolov kamen, Đorđina čuka, Golemo Stražište, sve do vrha Pasarelo, koji je i krajnja južna tačka potkovice. Dalje od Pasarela, potkovica prelazi u „belopalančki“ krak, koji vodi preko vrhova Smrdan, Rženac i Divna Gorica, i spušta se ka Beloj Palanci i reci Nišavi. Od Pasarela se ka jugu, ka oblasti Lužnica i Babušnici odvaja još jedan krak Suve planine, na kome su vrhovi Litica i Golemi vrh, da bi se Suva planina u ovom pravcu završila na desnoj obali reke Lužnice, odakle se uzdiže Talambas palnina, a dalje od Talambasa je veličanstvena planina Ruj.
Planinarsko društvo „Preslap“ izvelo je u subotu, 12. januara 2019. godine, svoju lokalnu akciju na početku „niškog“ kraka Suve planine. Planinarke i planinari, njih 33-oje, pod vođstvom Miroslava Dokmana, Petra Ratkovića, Miloša Stamenkovića i Nenada Stevanovića, za svoj cilj imali su Crni kamen (867 m), prvi značajniji i viši vrh na potkovici Suve planine. Trasa uspona vodila je od centra Niške Banje, u prvoj etapi stazom koja posle više serpentina dolazi do vidikovca u ataru sela Koritnik, i mesta koje koriste za svoje uzletište i paraglajderi.
Sa ovog vidikovca izvanredno, panoramski, se vide Niška Banja i Niš. Ovo područje, zapravo, veoma je blizu i Niške Banje i gradskom jezgru Niša. Dobar deo „niške“ potkovice jasno se uočava iz Niša, a najbliži gradu je vrh Crni kamen. Ovaj deo Suve planine idealno je područje za sportsko-rekreativne aktivnosti, zato što je najbliži gradskom području, a trase za hodanje uopšte nisu zahtevne. Takav je slučaj bio i na akciji Planinarskog društva „Preslap“, koja je održana po lepom vremenu, ali u zimskom ambijentu, sa mnogo napadalog snega. Zapravo, posle više uzastopnih dana sa mnogo snežnih padavina, vetra, nepogode, i hladnoće, konačno je subota, 12.januar, osvanula osunčana.
Ovoliki sneg na stazi, a bilo ga je preko pola metra, valjalo je dobro probiti, utabati, napraviti prtinu. Četvorica vodiča Planinarskog društva „Preslap“ to su uspešno učinila. Kuriozitet je i da je za uspon od Niške Banje do vrha Crni kamen, ovoj družini trebalo više od četiri sata, a u letnjim uslovima do vrha se dolazi za oko dva sata hoda. Usput, svi su se divili ovako netaknutoj prirodi, a tako blizu velike gradske sredine. Nestvarno je delovalo savršeno plavo nebo, snegom prekrivena Suva planina, grane drveća gotovo polegle od tereta velikog snega na njima. Savršenu tišinu pomalo bi narušavalo škripanje snega pod stopalima planinara.
Niko se nije previše umorio. Niko se ni na šta nije požalio. Bio je to savršeni sklad čoveka i prirode.
Vrhunac svega odigrao se izlaskom na vrh Crni kamen. Kao na dlanu, videla se oblast Zaplanje, videle su se susedne planine Babička gora i Seličevica. Videli su se ponovo i Niška Banja i Niš, i Gadžin Han. A onda – prizor koji inspiriše. Daleko, daleko od Crnog kamena, vrha koji je prvi u nizu vrhova na suvoplaninskoj potkovici – poređali su se vrhovi potkovice, i njihova belina pod plavim i osunčanm nebom. Mosor, Sokolov kamen, Trem i Pasarelo se lepo mogu videti sa Crnog kamena.
I sve ovo, nedaleko od grada Niša. Idealno odredište za svakog iz ovog grada, da povremeno boravi u prirodi, da prepešači 12 kilometara, i da ispuni svoje slobodno vreme. Za ovako nešto, svoje sugrađane neka inspiriše i podvig najmlađe planinareke koja se po dubokom snegu probila do Crnog vrha, 10-godišnje Petre Radovanović.
Miroslav Dokman
Fotografija: Miroslav Dokman / Petar Ratković / Miloš Stamenković