Niz uspeha nastavljen u Peruu – Paćina „Družina snova“ je nezaustavljiva!

Kao „dobar dan“ je penjanje na Andima za Zorana Pavlovića Paću i njegovu „družinu snova“. Samo dva meseca posle poduhvata na Akonkagvi (6962 m), najvišem vrhu masiva Anda i cele južne i zapadne polulopte planete Zemlje, Paća je ponovo otišao put Južne Amerike i u daleki Peru poveo najnoviju postavu svoje „družine snova“. Kao i prošle godine, Paća je povezao surovu Akonkagvu sa ipak blažim vrhovima Anda, ali itekako visokima, višim od 6000 metara nadmorske visine.

Ekspedicija u Peruu izvedena je od 22. aprila do 13. maja ove godine. Prvobitno, za glavni cilj bio je određen vrh Koropuna (6425 m), ali je došlo do poremećaja u redu letenja, pa je Paćina družina u Peru došla sa dva dana zakašnjenja, što je iznudilo i promene u rasporedu kretanja po Peruu i penjanja na vrhove. Umesto Koropune, određen je novi glavni cilj, a to je bio vrh Čačani (6075 m), na jugu Perua.

U najnovijem izdanju „družine snova“ bilo je osmoro planinarki i planinara. Pored Paće, Srbiju su predstavljali Jelena Petrović, Ninoslav Trajković, Zoran Đorđević i Vladimir Đorđević, iz Severne Makedonije, peruanski izazov prihvatio je Darko Vulović, a iz Crne Gore tu su bile Zehra Balić i Ivona Jočić.

Prvi vrh na koji se družina popela bila je čuvena „planina duginih boja“ ili Vinikunka. Na ovaj vrh, u okolini grada Kusko, naši junaci popeli su se 28. aprila. Nije bilo previše problema tokom uspona. Vinikunka je sva u spektru duginih boja i zbog toga privlači puno planinara iz celog sveta. Uz sve to, uspon na Vinikunku nije težak, pa se uz puno zadovljstva postiže još jedan važan cilj, a to je – aklimatizacija za naredne izazove. U Peruu su i podnožja planinskih vrhova, zapravo, na prilično velikoj nadmorskoj visini, i to pogoduje za pripremu organizma za naredne uspone. Ali, visina je visina, a granicu od 5000 metara i nije mnogo planinara iz Srbije prelazilo.

Svoj visinski rekord ostvarila je na Vinikunki i Jelena Petrović Jeja, članica Planinarskog društva „Preslap“ iz Niša, i tako postala tek druga Nišlijka koja je prešla granicu od 5000 metara nadmorske visine. Pre nje, to je prilikom uspona na Elbrus, najviši vrh Evrope, za rukom pošlo Irini Petrović.

Nišlije i Vranjanci, sada su iščekivali lepe vesti i „proboj“ granice od 6000 metara, od strane Jeje, Zorana, Ninoslava i Vlade. Nije mnogo ljudi iz Niša prešlo 6000 metara, a to pre ove ekspedicije nije učinila nijedna žena iz Niša. Hrabra Jeja opustila se i nije osećala „breme“ mogućeg rekorda i ulaska u večnu knjigu istorije niškog sporta.

Važna aktivnost u aklimatizaciji bio je i dvodnevni boravak na jezeru Titikaka, na granici Perua i Bolivije. Ovo jezero nalazi se se na nadmorskoj visini od oko 3800 metara, što je i više nego dovoljno da se nagoveštaji i najmanjih problema otklone. Zbog ovih detalja, zbog ovih „sitnica“, Paća je to što jeste – velemajstor aklimatizacije i motivacije svojih planinarki i planinara. Najbolji planinarski vodič Srbije svih vremena, hteo to neko da prizna ili ne. Rezultati govore, dostignuća pričaju priču bolje nego bilo ko na ovom svetu.

Sledeći vrh na koji je družina krenula bio je vulkanski vrh Piču Piču (5664 m), koji je dvadesetak metara viši od Elbrusa, najviše tačke evropskog kontinenta. Ovde je već bilo izazovnije, a i vremenski uslovi su bili teži. Na ovaj vrh nisu svi krenuli, iz „taktičkih razloga“, čuvajući snagu za Čačani, Jelena Petrović, Zehra Balić i Ninoslav Trajković. Njih troje ostalo je u gradu Arekipa, u čijoj okolini se nalaze i vrh Piču Piču, i vrhovi vulkan El Misti (5883 m) i Čačani.

Konačno, 4 i 5. maja 2019. godine, „družina snova“ krenula je u pomeranje svojih ličnih granica (osim Paće, naravno). Fantastičan izazov je bio preći nadmorsku visinu od 6000 metara, jer na ovolikoj visini teško se i stoji, a kako je tek kretati se, penjati, spuštati. Dvostruko je manje kiseonika nego u sredinama gde inače Evropljani obitavaju. Zato je potrebno biti vrhunski psihofizički spreman i biti strpljiv, svaki pokreta izvoditi mnogo sporije nego što se inače to čini. Četvrtog maja, družina je pristigla u bazni kamp ispod Čačanija, na oko 5100 metara. Prenoćili su u šatorima po hladnom i vetrovitom vremenu. Još pre svanuća, valjalo je krenuti u odučujući poduhvat prema Čačaniju. Vreme je u prvih par sati bilo neprijatno hladno, vetrovito, a manje kiseonika osećaj hladnoće još više naglašava. Na visini od oko 5400 metara, Zehra i Ivona su bile prinuđene da odustanu i vrate se u bazni kamp. Šestorka je nastavila dalje. Nogu pred nogu, korak po korak, nije bilo kraja usponu, vreme je presporo teklo. Na ovolikoj visini, svaki pokušaj da se napravi korak više i korak brže – donosi rizik visinske bolesti. Teren ka Čačaniju je ogoljen, kamenit, jednoličan. Ispod Čačanija ima i nešto snega.

Šestorka je izašla na Čačani. Iscrpljeni, ali ponositi. Svima njima, sem Paći, ovo je označilo lični visinski rekord. I još mnogo više od toga. Grad Vranje dobio je prve ljude ikada koji su se popeli na neki planinski vrh iznad 6000 metara. Jelena Petrović postala je prva žena iz Niša koja je ostvarila ovakav uspeh.

Sva je prilika, da se ova družina neće zaustaviti posle Čačanija. Jelena Petrović već najavljuje pohod na Himalaje i prelazak granice od 7000 metara!

Lepa nagrada za ove hrabre ljude, na kraju boravka u Peruu, bila je i poseta čuvenom arheološkom lokalitetu Maču Piču.

Miroslav Dokman

Foto: Jelena Petrović Jeja / Zoran Pavlović Paća