a

U Nišu održan Okrugli sto o evropskoj perspektivi Srbije i bugarskom iskustvu u evrointegracijama – „Nema boljeg mesta za život od Evropske unije“

Rezultati nedavnih izbora za Evropski parlament omogućiće nastavak proširenja Evropske unije (EU) i integracije Srbije i Zapadnog Balkana u EU porodicu. Bugarska, koja je za vreme predsedavanja Savetom EU uspela da u prioritete uvrsti evropsku integraciju Zapadnog Balkana, danas je spremna da pruži praktičnu pomoć Srbiji u pripremi pregovaračkih poglavlja, dok je Srbija pre svega zainteresovana za konsultativnu pomoć u korišćenju evropskih fondova, neki su od zaključaka okruglog stola “Evropska perspektiva Srbije i bugarsko iskustvo u evrointegracijama”, održanog danas u Nišu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 836-1024x683.jpg

– Nedavni izvori za Evropski parlament su odlučili u kojem pravcu će EU dalje ići. Oni koji su ranije činili većinu u Evropskom parlamenu i Evropskoj komisiji sačuvali su tu većinu. Najpesimističnije prognoze se nisu ostvarile, na izborima se nisu istakle najdekadentnije političke grupacije, već se pokazala jasna i kategorična volja EU da se ide ka daljem ujedinjenju, što je važno za Srbiju i Zapadni Balkan – rekao je Radko Vlajkov, ambasador Republike Bugarske u Srbiji.

On je podsetio da je Bugarska tokom predsedavanja Savetom EU, od 1. januara do 1. jula prošle godine, uspela da u evropske prioritete uvrsti pristupanje Zapadnog Balkana u članstvo EU, ali da su evropska integracija Srbije i čitavog regiona- njeno “stalno opredeljenje”.

– Imamo duboku diplomatsku volju da pružimo praktičnu pomoć Srbiji u procesu ulaska u EU. Jedan od naših prioriteta u saradnji sa Srbijom po ovom pitanju je naša ekspertska pomoć u toku rada Srbije na različitim pregovaračkim poglavljima, kako bi joj ne samo olakšali pripremu tih poglavlja, već pomogli da ne ponovi greške koje smo mi činili – kazao je Vlajkov.

On je kazao da je Bugarska uspela u tom procesu jer se “nacija ujedinila” , a reforme su sprovedene “na osnovu jasnog političkog konsenzusa političke elite, a uz podršku građana i nevladinog sektora, koja je veoma važna”.

– Možda ovo ne bi trebalo da govorim, ali reforme su ponekad veoma teške i zato je važno da ih neko hrabro sprovodi. Važno je znati da je osnovni cilj integracije u EU da građani bolje žive i imaju veći životni standard, odnosno da se reforme ne sprovode zbog EU, već zbog nas samih – kazao je bugarski ambasador u Beogradu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 837-1024x683.jpg

Jugoslav Milačić, savetnik ministra u Ministarstvu za evropske integracije Republike Srbije, kazao je da se “nada da će Srbija sledećeg meseca otvoriti najmanje dva pregovaračka poglavlja”. On je podsetio da je do sada otvoreno 16 od ukupno 35 poglavlja, a da su privremeno zatvorena dva.

– Zainteresovani da pojačamo tehničku saradnju sa Bugarskom, posebno u pružanju konsulatske pomoći u korišćenju evropskih fondova, jer ona u toj oblasti ima imponzantner rezulate. Greške mogu da nam oduzmu puno vremena i da uspore ili odlože proces integracije. Bugarska je do sada dala veoma otvorenu i konstruktivnu podršku Srbiji na putu ka EU, u toj meri da je za vreme svog predsedavanja Savetom EU, a u vreme dok je postojao određeni evroskepticizam, vratila u fokus proširenje EU zemljama iz regiona – rekao je on.

Milačić je dodao da “veruje” da je država Srbija “uspela da podigne svest građana” o potrebi i prednostima evropskih integracija. U tom procesu je veoma važna saradnja sa civilnim društvom i akademskom zajednicom, kao i jačanje kapaciteta lokalne samouprave, kako bi bile spremne da učetvuju u regionalnim razvojnim projektima, kazao je on.

This image has an empty alt attribute; its file name is 838-1024x683.jpg

– Biti članica EU znači da ste deo civilizovanog sveta, kao i da ste tolerantni i spremni na kompromise. EU je veoma dobar izbor i ja verujem da ćemo svi mi zajedno na evropskom kontinentu jednoga dana biti zajedno. Danas, kada negde putujem pa završavam to putovanje, kažem da se vraćam kući, u Evropu. Verujte, nema boljeg mesta za život od EU, a dobri susedski odnosi nemaju alternativu – rekla je Tanja Mihajlova, direktorka Diplomatskog instituta pri Ministarstvu spoljnih poslova Bugarske.

Mihajlova, koja je bila deo pregovaračkog tima Bugarske u postupku pridruživanja EU, kazala je da je Bugarska “teško” postigla konsenzus u odabiru puta ka EU, te da su formalni pregovori trajali sedam godina. U vreme pregovora su “dobijali mnogo dokumenta EU, nisu imali čak ni prevod”, ali su takve probleme naučili da rešavaju u hodu. Sada je Bugarska članica EU već 12 godina, oseća s bezbednom i bolje živi. Pošto svaki jezik države članice postaje jezik EU, uspela je i da se ćirilica pojavi na apoenu evra, kazala je ona.

This image has an empty alt attribute; its file name is 839-1024x683.jpg

Generalni konzul Republike Bugarske u Srbiji Edvin Sugarev je naglasio da je EU ne samo politički već civilizacijski projekat. Građani starog kontinenta su Evropljani zato što su tu rođeni i jer su njihova civilizacija, istorija ili relgija tu nastale. Niko ne može svoju zemlju staviti na leđa i izneti iz Evrope, kazao je. Balkan u tome nije izuzetak i nije suprotan evropskoj civilizaciji, dodao je.

– Strah evroskeptika je smešan i spekulativan. Netačno je da evrointegracije ugrožavaju nacionalnu bezbednost, podstiču migracije, dovode do gubitka suvereniteta, državnosti i etičkog identiteta. Sve je suprotno od toga. Članstvo u EU daje veće mogućnosti i šanse za razvoj svake zemlje, pa i svih njenih atributa. Recimo, niko Srbiju neće sprečiti da pravi srpsku rakiju, već će se samo voditi više računa o zaštiti potrošača, što je korisno jer je u prošlosti sa ovim bilo problema. Takođe, ako Srbija postane deo EU, srpki jezik će postati jedan od jezika EU… – kazao je Sugarev.

On je kao prednosti EU naveo i život u miru- zemlje EU nisu ratovale duže od 70 godina, slobodu kretanja, slobodni izbor zaposlenja i kretanje radne snage, slobodnu trgovinu “koja smanjuje cene proizvoda i usluga”. Prednosti su i podsticaj obrazovanja mladih ljudi, unapređenje malih i srednjih preduzeća, zaštita životne sredine, solidarost “koja je posebno važna za države kao što su Bugarska i Srbija”…

– Tačno je da je Bugarska bila najsiromašnija članica EU. Počeli smo sa pozicija razorene privrede još iz vremena socijalizma, naša prva godina u EU se poklopila sa svetskom ekonomskom krizom. Sada, međutim, nismo više u takvoj ekonomskoj poziciji, a kvalitet života naših građana se poboljšao. Bruto društveni proizvod je prošle godine bio dvostruko veći nego 2007, prosečna plata se u tom periodu povećala sa 382 leva na 1208 leva, a nezaposlenost je prošle godine pala na 4,8 odsto- kazao je Sugarev, uz zaključak da “prolazi vreme različitih etničkih država koje žive iza svojih zidina”.

This image has an empty alt attribute; its file name is 840-1024x683.jpg

„ODLIČNA SARADNJA“

Učesnici Srbije i Bugarske na okruglom stolu kazali su da između te dve države postoji “odlična saradnja”. Predstavnici Srbije su ocenili da Ministarstvo za evropske integracije i iministarka Jadranka Joksimović ”imaju veoma dobru komunikaciju sa svim relevantnim predstavncima Bugarske”, a predstavnici Bugarske su pohvalili saradnju sa pregovaračkim timom za pristupanje Srbije EU i njegovom šeficom Tanjom Miščević.

UČESNICI

Na Okruglom stolu su učestvovali i Svetozar Kovačev, glavni ekspert u Diplomatskom institutu pri Ministarstvu inostranih poslova Bugarske, kao i Nikolaj Kolev i Ilija Bondžolov, konzuli u Generalnom konzulatu Bugarske u Srbiji, čije je sedište u Nišu. Govorili su i pomoćnik gradonačelnika Niša Goran Milosavljević, rektor Univerziteta Niš Dragan Antić i menadžerka EU info kutkau Nišu Danijela Vučić. Okrugli sto je održan u rektoratu Univerziteta u Nišu.

Zorica Miladinović, Niš

Foto: Žiža Kostić

Napisao/la
Bez komentara

Ostavi komentar