a

Belene ili Zidanje Skadra na Bojani na bugarski način

Čak 13 kompanija podnelo je prijave za učešće u realizaciji projekta izgradnje druge bugarske nuklearne elektarane u mestu Belene na Dunavu. Eksperti će u roku od tri meseca oceniti predloge i napraviti kraću listu kandidata sa kojima će se voditi pregovori, koji pak mogu da traju najduže godinu dana, navodi BNR.

Projekat „Belene“ star je četiri decenije, a događaji vezani za njega liče na zanimljivu skandinavsku sagu ili srpsku epsku pesmu „Zidanje Skadra na Bojani“, kao sinonima za beskrajno građenje.

U doba socijalizma izgradnja nije započeta zbog prezaduženosti ondašnje Bugarske, a novi kapaciteti za proizvodnju električne energije su opet postali aktuelni u godinama posle dolaska demokratije.

No građenje je čas počinjalo, čas obustavljano, a referendum o opravdanosti gradnje NE „Belene“, održan 2013. zbog ne postojanja kvoruma nije uspeo.
Ipak bugarska vlada je odlučila da nastavi gradnju jer je u „Belene“ već bilo uloženo oko milijarda evra, pa su od Rusa naručili dva reaktora od po 1000 megavati i ruskoj firmi „Atomstrojeksport“, koja ih je na vreme isporučila je isplataćeno još 600 miliona evra. Tako se Bugarska našla u situaciji da ima reaktore a nema gde da ih ugradi, jer je gradilište u međuvermenu avetinjski zapustelo.

Reaktore nama ko da kupi

Pošto je nuklearka „Belene“ u narednom periodu već „progutala“ oko 2 milijarde evra, vlasti su obratile za stručno mišljenje o nastavku granje Bugarskoj akademiji nauka. Potraženi su i kupci za prispele ruske reaktore, ali bez uspeha.

Prošle godine je Bugarska ponovo odlučila da nastavi gradnju, no bez ulaganja budžetskih sredstava i pomoći države, pa su velikim kompanijama iz nuklearnog resora poslati pozivi za strateško investiranje. Na njih se odazvalo 13 kompanija, te Bugari računaju da će im trinaestica doneti sreću u projektu dugom 40 godina.

Među kompanijama koje su se prijavile su i dve bugarske, a tu su i imena izuzetno uglednih i snažnih investitora kakav je ruski „Rosatom“, „Nacionalna kineska nuklearna korporacija – CNNC“ ili „Korejska hidro i nuklearna korporacija“ (Korea Hydro & Nuclear Power Co).

Kao potencijalni dobavljači opreme pominju se i američka korporacija „General Electric“ i francuska „Framatome“, dok Severna Makedonija pokazuje interes za manjinski udeo u projektu.

Nuklearna eletrana “Belene” je značajna za ceo region, pišu bugarski mediji i navode da ceo posao ipak ne bi smeo da premaši vrednost od 10 milijardi evra.

Slobodan Aleksić (izvor: BNR)

Foto: arhiva Standard

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar