Potpuno obraslo visokim drvećem i potpuno naslonjeno na Staru planinu, selo Boljev Dol je teško primetiti sve dok ne uđete u njega. Ima samo dva stanovnika i dva retka dragulja iz prošlosti, koji im je splet okolnosti i političkih prilika ostavio na čuvanje.
Iako se pominje još u turskim defterima ili katastarskim popisima od početka XV veka, selo je na sadašanjem mestu od početka XIX. Prema predanju nastalo je na manastirskom imanju. To je donekle u logičkom neskladu sa seoskom česmom koja je sa kraja XVII ili početka XVIII veka. Podigao ju je Turčin po imenu Sara kao kurban (zahvalnost) Alahu za neku vojničku pobedu.
Česma je od kamena i vrhunski je zanatski rad. Na pročelju je izvedena dvostruka niša sa lučnim svodom, iznad koga je sokl sa arapskim runama. Pročitane su tek nedavno, dosta precizno su datovale česmu i naznačile priču o askeru (vojniku) Sari, kome je u znak zahvalnosti za neku pobedu darovano čitavo jedno selo. Po tome je Boljev Dol čifčijsko ili selo bezemljaša u vlasništvu Turčina. Kako beleže stari dokumenti, moglo je biti i do 12 kuća ili familija, sa ne baš puno zemlje i stoke.
Međutim, ako je to još u domenu pretpostavki koje treba dokazati ili opovrgnuti, česma je materijalizovana činjenica. Sa floralnim motivima koji je ukrašavaju, natpisom koji je određuje i tragovima pigmenta, koji rečito svedoče koliko je nekada bila raskošna, česma je pravi i neočekivani dragulj.
Na njoj se i sada vidi da je bila dominatna neka crvena boja, niša i sokl su pak bili oker, dok je floralna dekoracija bila obojena zeleno i žuto. Posebna priča je voda iz nje. Već četiri veka izbija pitka i nikad mutna i posebnim vodovodom silazi s planine. Iako slične nema na širem području Caribroda, česma još nije pod nikakvom vrstom kulturne zaštite.
Donekle je drugačija priča sa crkvom „Svetog Arhangela Mihaila“, koja je od sela udaljena manje od kilometra. Reč je o jednobrodnoj građevini malih dimenzija, sa oltarskom apsidom i plafonom izvedenim u obliku izdužene polulopte. Crkva je zidana od lokalnog kamena i pokrivena je, takođe, lokalnim kamenim pločama, freskopisana je u više navrata, a spomenik kulture je od 1984. godine.
Nalazi se uz potok i na mestu koje kao da je usađeno u Staru planinu. Zvanično je datovana na početak XVII veka, međutim mnogi, a naročito stanovnici Visoka je smatraju mnogo starijom i njene korene traže još u ranom srednjem veku. Uz crkvu je locirano i seosko groblje, a neki veruju da je u blizini i „latinsko“ groblje, pa sem što je plavljena, bila je više puta i meta tragača za zakopnaim blagom.
Samo selo Bojevdol je od Dimitrovgrada udaljeno tridestak kilometara u smeru severoistoka. Prema prvom popisu posle oslobođenja od Otomanskog ropstva 1880. godine, imalo je skoro 250 stanovnika. Tokom dvadesetog veka imalo je i mnogo više, a na njegovom kraju tek 11.
I Boljev Dol kao i mnoga druga caribrodska sela su „pojele“ nesigurne političke prilike, granica i škola. Iz Boljev Dola baš ima mnogo obrazovanih ljudi.
Ovo selo trenutno ima dva stanovnika. Njih je sudbina odredila da budu čuvari njegove bogate prošlosti i dva nesvakidašnja spomenika. Jedan turski i drugi hrišćanski.
Pogledajte video koji je u Boljev Dolu zabeležio snimatelj FAR-a.
Novinar: Teodora Petrov / Slobodan Aleksić
Snimatelj: Stefan Pavić
Montaža: Mikica Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: Internet Portal FAR
novembar 2019
Ovaj medijski sadržaj je deo projekta “Život na selu – od sela i za selo”, koji sufinansira opština Dimitrovgrad u okviru javnog poziva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine u 2019. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa, koji je dodelio sredstva.
