Kad neko hoće da nešto stvarno uradi i reši problem onda ne traži opravdanje nego rešenje.Tako su i za udruženje bugarske nacionalne manjine „Šopsko oro“ iz Pančeva, koronavirus i pandemija Covida-19, bili više deo rešenja, nego problem organizovanja drugog Festivala šopske salate.
Zato su maske i rukavice postale sastavni deo pripreme šopske salate, a pitanje odstojanja uspešno je rešeno u prilično velikom dvorištu porodice Markov u Pančevu, gde je sem prostora, koji je garantovao bezbedno rastojanje za sve, u tu svrhu poslužio i tradicionalni sajvan, koji porodica Markov strpljivo i godinama gradi, prenoseći autentične detelje iz stare porodične kuće u selu Vrapča, kod Dimitrovgrada i stolarske radionice, koju su njihovi preci decenijama imali u tom pograničnom mestu, gde žive pripadnici bugarske manjine.
Ipak i takmičara i gostiju je bilo manje nego na prvom festivalu, koji je prošle godine održan u Ivanovu kod Pančeva, ali je prošlogodišnja atmosfera druženje i veselja u potpunosti ponovljena. Za to se postarao, specijalno pozvan orkestar, samo udruženje „Šopsko oro“, braća Markov i svi učesnici i gosti.
Zvanično je bilo sedam ekipa, a pre takmičenja na jednostavne, a ipak stroge kriterijume učesnike takmičenja u pripremanju šopske salte upozorio je podpredsednik „Šopskog ora“ Ljubinko Markov.
On je ponovio da u tu salatu idu isključivo paradajz, krastavac, paprika, punomasni sir i ulje, i da će se ocenjivati ukus, miris i opšti utisak, a takmičarima je dao samo pola sata da pripreme svoje uzorke, koji su bili izloženi i degustirani u porcijama od po pola kilograma.
Tročalani žiri, koga su činili njegov prošlogodišnji predsednik i konzul Amabasade Republike Bugarske u Beogradu Georgi Hristov, pobednik prvog prošlogodišnjeg festivala Stefan Todorov i predstavnica žena ili tradiconalnih šopskih kuvarica Vaska Popov.
Ima se utisak da je žiri duže većao, osmatrao i kušao eksponate, nego što su ih sami takmičari pripremali, pa je najpre odlučio da se specilajalno priznaje za estetski izgled dodeli ekipi „ Blaža i deca“. Treće mesto je pripalo maloj devojčici Atini iz Pančeva, koja je bila jedini član svoje ekipe, drugo mesto osvojila je ekipa Mire i Svete, koja dolazi iz sela Zvonci i Petačinci, a šamion je postala ekipa „Rusimovci“, koja je reprezentovala selo Poganovo, u opštini Dimitrovgrad.
Članica žirija Vaska Popov je rekla da su imali jako težak zadatak, jer su hteli da budu krajnje objektivni, ali da su u svojim odlukama bili jednoglasni. Prošlogodišnji pobednik Stefan Todorov je priznao da mu je lakše bilo da pobedi, nego da bude član žirija, a njihov predsednik Georgi Hristov je objasnio da su o šampionu odlučili detalji, odnosno kvalitet sira u pobedničkoj posudi.
Kasnije je vođa pobedničke ekipe Dragoljub Tošić, otkrio i tajnu svoje pobede, jer je kazao da je reč o kozjem siru koji mu je stigao iz Poganova. On je naveo da se izuzetno raduje što će naredne godine biti u žiriju i poželo festivalu dugovečnost, a sebi i svima iz dvorišta porodice Markov, da još dugo učestvuju u toj jedinstvenoj manifestaciji posvećenoj šopskoj salati u svetu, ali i manfestaciji koja nudi druženje, upoznavanje i kolektivno veselje.
Organizatori su za pobednike obebeznedili nagrade, pa će tako prvoplasirana ekipa imati besplatan jedenomesečni boravak u staroj kući porodice Markov u selu Vrapača ili tačnije u mahali Provalija, i to u periodu koji sama izabere.
Šopska salata je od 2008. godine ne samo jedan od poznatijih specijaliteta balkanske kuhinje, nego zahavaljući Bugarskoj i deo evropske kulture baštine, koju na ovako lep način popilarišu svesno ili ne članovi udruženja „Šopsko oro“ iz Pančava. Stoga se može reći da ovo udruženje neguje tradicionalne vrednosti bugarske manjine u Srbiji, uključujući i tradicionalne kulinarske specijalitete, i uopšte folklorno bogatstvo Bugara.
Ako tome dodamo i njihovu želju da kroz sajvane, etno-dvorišta, male ambijentalne celine, pa čak i makete sakralanih objekata i pokušaja da sve to sistematizuju u postavke po zanatskim i običajnim celina Bugara u Srbiji, onda joj je budućnost, kao i budućnost svih auteničnih tradicija u pravim i dobronamernim rukama.
Izvor i foto: FAR
Ovaj medijski sadržaj je deo projekta „Folklorno bogatstvu bugarske manjine”, koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
