a

Sveta Petka – Zaštitnica žena

Sveta Petka je jedan od najraspostranjenijih crkvenih praznika na Balkanskom poluostrvu. Pada u vreme početka prave jeseni, a pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave je 27. oktobra. U tom prazniku je sačuvana uspomena na devojku i ženu koja se rodila u relativno bogatoj porodici hrišćana u 10. veku u tadašnjem gradiću Epivatu, današnji Selimpaša u evropskom delu sadašnje Turske.

Od rane mladosti se posvetila Bogu, pa se zamonašila u Carigradu i dobila ime Paraskeva.

Jedan deo života provela je u tihovanju u Jordanskoj pustinji, ali je pred kraj zemaljskog života došla natrag u Epivat gde je umrla i sahranjena. Njene mošti su ubrzo prenete u obližnji Carigrad i tu su bile do polovine 13. veka, kada ih je bugarski car Ivan Asen preneo u Veliko Trnovo.

On je to uradio, jer se njen kult naglo proširio među Slovenima na Balkanu, zbog verovanja da je bila slovenskog porekla, a u nekim srpskim izvorima se čak tvrdi da je Sveta Petka bila Srpkinja, za šta nema istorijskih dokaza.

No, bez obzira na sve to, Sveta Petka je bivala sve poštovanija, pogotovo među ženama, jer se veruje da donosi plodnost, a njena buduća sudbina se može opisati kao bežanje pred Turcima, odnosno pred islamom.

Padom Trnova, 1393. godine, počela je i istorija seljenja moštiju Svete Petke, koje su najpre sklonjene u Vidin, jedno vreme verovatno bile i u gradu Trn, da bi na molbu srpske knjeginje Milice, žene sultana Bajazita, bile prenete u Beograd.

Međutim, već početkom 16. veka, sa osvajanjima Sulejmana Veličanstvenog, morale su dalje u Ugarsku u fruškogorske manastire Petkovac, Šišatovac i verovatno i Opovo, a odatle konačno u rumunski grad Jaši, gde se i danas čuvaju u velikoj crkvi koja joj je posvećena, dok su samo dva prsta u Svetoj Petki na Kalemgdanu u Beogradu.

Zanimljivo je da kult Svete Petke u sebi ima elemenata mnogo starijih verovanja i misterija, koje se vezuju za starogrčke boginje Demetru i Afroditu, kojoj se pak i danas preko Svete Petke, obraćaju Grkinje kod izvora u Tempejskom klancu, podno Olimpa. Karakterstično je i da je za svako takvo mesto vezana i voda, odnosno, bunar, izvor ili kladenac, kome se pripisuje čudotvorna moć omogućavanja ženske plodnosti.

Kult Svete Petke veoma je raširen i u bližoj i daljoj okolini Dimitrovgrada. Pored zavetnog, malog i neobično lepog manastira Manče Nedelćovog s kraja 19. veka u Smilovskom polju, njoj je posvećena i pećinska crkva u blizini Trna u Bugarskoj, za koju lokalni stanovnici veruju da je bila mesto gde se Sveta Petka podvizavala, a ne gde su sklonjene njene mošti. I Lužnička kotlina je mesto gde se Sveta Petka naročito poštuje, pošto je veliki broj tamošnjih ljudi uzeo za kućnu slavu.

Najveće svetkovine posvećene Svetoj Petki se održavaju u Jašiju i Beogradu na Kalemgdanu, a u dimitrovgradskom kraju kod Svete Petke u Smilovskom polju. Zbog opšte epidemije koronavirusa okupljanja vernika će sigurno biti manje masovna nego ranije.

Pripremio: Slobodan Aleksić Ćosa

Foto: Petar Aleksić

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar