Unošenjem i paljenjem badnjaka, prazničnim liturgijama u hramovima i porodičnim tradicionalnim okupljanjem za posnom trpezom, pravoslavni vernici koji se pridržavaju Julijanskog kalendara obeležavaju Badnji dan.
Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću, koji se slavi u čast Rođenja Isusa Hrista.
Pripreme za najradosniji hrišćanski praznik počele su četrdesetodnevnim postom, a božićnim drvetom, odnosno badnjakom, u porodični dom se unosi zdravlje i napredak.
U hrišćanstvu Badnjak je simbol drveta koje je Josif uneo u vitlejemsku pećinu i založio ga da ugreje bogorodicu Mariju i tek rođenog bogomladenca Isusa. S druge strane, etnolozi i antropolozi kažu da je poštovanje svetog drveta mnogo starije i da se samo nadovezuje na prastare staroslovenske običaje i verovanja.
Običaj je da se pored badnjaka daruje žito kako bi godina bila rodna, a u kuću se unosi i slama.
Jedna od karakteristika Badnjeg dana su i koledari, odnosno deca i mladići koji obilaze kuće, pevaju koledarske-božićne pesme, a domaćini ih daruju hranom, voćem i različitim simboličnim poklonima.
Na Badnje veče se priprema posna večera, na kojoj se porodično okupljaju najbliži u čast Hristovog rođenja sa željom da im godina donese mir, zdravlje i blagostanje. To je praznik cele porodice koja je tokom trodnevnih Bozićnih praznika na okupu.
Na Badnje veče u porti pravoslavnih hramova u Srbiji obalja se loženje, odnosno paljenje badnjaka, a u dane Božićnih praznika održavaju se praznične liturgije.
Ljudi se po tradiciji na Božić pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.
Pripreimio: Petar Videnov
Foto: DIP Production
