Sveti velikomučenik Georgije je svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja i jedna je od najčešćih slava, koja se proslavlja u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. U narodu je poznatiji kao Đurđevdan i omiljeni praznik u Srbiji i Bugarskoj. To je i praznik stočara.
Prema ckrvenim knjigama, ovaj slavni svetitelj se rodio u Kapadokiji u kući bogatih roditelja. Kad mu je otac nastradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon ljudi hrišćanske vere, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.
Ovaj čin je označio početak njegovog stradanja za Hristovu veru. Nije izbegao tamnicu, okove, mučenja i krvave rane po celom telu. Međutim, sve to nije pokolebalo mladića i on se neprestano molio Bogu, a Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe je posečen 303. godine.
Đurđevdan je i u Srbiji i u Bugarskoj jedan od najomiljenijih praznika za koga su vezani raznovrsni običaji – đurđevdanski uranak, pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje u reci.
U narodu se ovaj praznik smatra granicom između zime i leta. Pevaju se i đurđevdanske pesme posvećene svecu.
Obročni krst u dimitrovgradskom selu Visočki Odorovci oko koga se okupljani vernici na Đurđevdan
Ponegde je običaj da se na Đurđevdan pre zore zelenilom kite ljudi, pa se onda odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”, a u okolini Dimitrovgrada i Bosilegrada da se zakolje jagnje i time na simboličan način označi da stada mogu na ispašu i da je leto pobedilo zimu. “Džururdžovd’n”, kako ga u tim krajevima zovu, je seoska slava Radejne.
Hram “Sveti Georgije” u selu Radejna
To je i prazmik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve, a posebno ga obeležavaju stočari.
U Bugarskoj je neradan dan, a svetac je pokrovitelj bugarske armije.
Đurđevdan je i praznik Roma, te ga slave mnogi pripadnici romske nacionalnosti.
Pripremio: Petar Videnov
Foto: Sergej Ivanov / DIP Production / Ivo Tomov
