Namere nije bilo, a sada su i namera i potreba stvoreni! Planinarsko društvo “Preslap”, prvo je planinarsko sportsko udruženje sa juga Srbije koje je organizovalo odlazak na planinu Vitorog, u Bosni i Hercegovini i izvelo izuzetno sadržajnu akciju, na kojoj su se u samo tri dana, od 14. do 16. maja prirodne lepote, kulturne znamenitosti, tradicija i sportski izazovi odigravali i smenjivali kao na pozorišnoj sceni. Prvobitno, nameru je Planinarsko društvo “Preslap” imalo da svoju družinu, u ovom periodu, povede put Rumunije i planinskog masiva Južnih Karpata. Tokom zime i ranog proleća postalo je jasno da je put u Rumuniju skopčan sa teškoćama i ograničenjima izazvanim pandemijom, ali se zato u Bosnu i Hercegovinu može putovati potpuno slobodno, mirno i opušteno. Kada je bilo jasno da u Rumuniju ne možemo, tada je Slobodan Vasković, u ime Planinarskog društva “Preslap” uspostavio vezu sa Planinarskim društvom “Vitorog” iz Šipova, i za samo nekoliko dana napravljeni su obrisi nečega što je lepo i u svome išekivanju, a mnogo je lepše kada se doživi na putovanju, i tako je, ispostavilo se kasnije – stvorena potreba da se ponovo dođe u ove čudesne krajeve.
Gorostasna planina Vitorog, bila je tek jedno od nekoliko odredišta ovog putovanja. Akcija je obilovala atrakcijama i sadržajima, da je nju nemoguće opisati u par redova, a ne može se istaći bilo koje odredište kao glavno. Sve je ovde bilo od podjednake važnosti, sve je bilo podjednako lepo, i svaki trenutak na ovoj trodnevnoj akciji bio je ispunjen, imao je svoju svrhu. Naporan put do Bosne i Hercegovine i nazad u Srbiju, težak uspon na Vitorog planinu, koji se maltene odigrao u zimskim uslovima, i odredišta koja je družina obilazila, a koja su se nizala kao na traci, čine da su možda i ova tri dan bila nedovoljna da se obiđu sve znamenitosti na našem putu, prirodne atrakcije, spomenici kulture, simboli epoha.
U povratku družine za Srbiju, tokom dugog puta, svi odreda bili su prezadovoljni onim što su videli u Bosni i Hercegovini, i ovo je jedna od najlepših akcija koje je Planinarsko društvo “Preslap” održalo. Ono što nismo mogli u ova tri dana videti, a za šta znamo da se nalazi na našem putu ka Šipovu, svakako ćemo ostaviti za sledeći odlazak u ove krajeve, jer proživljavanje ove bajke mora se nastaviti.
Prvi dan akcije bio je određen za dolazak u Šipovo i selo Dragnić Podovi i dan za divljenje kulturnoj baštini, istoriji i tradiciji. Družina je dugo vremena provela u obilasku Višegrada i Sarajeva. U Višegradu, družina je obišla čuvenu “na Drini ćupriju” i “Andrić grad”. Za posetu Sarajevu, napravljen je koncept koji je potpuno nalik ovom jedinstvenom gradu – stalni kontrasti epoha kroz koje je Sarajevo prolazilo i prolazi, susret različitih kultura, običaja, jezika, i, konačno, susret i suživot starog, tradicioanlnog Sarajeva – “grada-muzeja”, i Sarajeva sa čijih se nebodera vidi pola Bosne i Hercegovine, i vidi se, ono što svakome na ovom svetu želimo – bolja i svetla budućnost.
Planina Vitorog deo je Dinarskog planinskog sistema, i naalazi se između Kupreškog i Glamočkog polja, i Šipova, između goleti i gustih, stoletnih bosanskih prašuma. Uspon je izveden iz pravca sela Šemenovci, na rubu Kupreškog polja, i dobrim delom odvijao se po izuuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima. Sitna kiša, magla, povremeno snažan vetar, studen kao usred zime, znatno su otežali ovaj uspon, koji i inače nije lak. Iznad Šemenovaca najpre se ide kroz šumi, a negde podno vrha Mali Vitorog (1744 m), izlazi se na golet, gde su upravo udari vetra i hladnoća bili najsnažniji. Za oko četiri sata družina je izašla na vrh Mali Vitorog, ali tada je šestoro iz družine odlučilo da ne ide dalje ka vrhu Veliki Vitorog. Njih je vodič Dejan Vuleta počeo da spušta nazad ka Šemenovcima. U izazov suočavanja sa Velikim Vitorogom, krenula je sedmočlana družina – slobodno se može reći “družina snova”, koja je par sati kasnije i ispisala istoriju kao prva niška družina koja se popela na vrh Veliki Vitorog: Ana Miljković, Ljiljana Stanković, Nevenka Mihajlović, Aneta Janjić, Bojan Gavrilović, Slobodan Vasković i Miroslav Dokman. Pre njih, ka Velikom Vitorogu nastavilo je i nekoliko planinara iz Banjaluke i Šipova. Magla je skoro potpuno prekrila Vitorog planinu, te niška družina nije nikako mogla videti niti sustići bosansku družinu. Uspon na Veliki Vitorog odvija se po pravom kraškom području, surovom, bezvodnom i opasnom za kretanje. Iako za svaki uspon volimo da kažemo da je pozorišna predstava, kada se krene sa Malog Vitoroga na Veliki Vitorog, nekoliko puta se prolazi kroz amfiteatre u stenama, te je teatralnost još i veća. Više puta se moramo spustiti i penjati na usputne stene, uzvišenje i vrhove, po oštrom kamenju. Sav ovaj raskoš nama se suviše kasno ukazivao, zbog magle, te je belina, stvorena maglom, dodatno umarala našu družinu. Tek se pred samim kupolikim Velikim Vitorogom, izlazi na širi put, koji je davno korišćen za potrebe vojske, kao što je i na samom vrhu, visokom 1906 metara, nekada bila vojna baza, a danas su tu ostaci objekta. Hladnoća i vetar sa Malog Vitoroga, koji su nas učinili nespokojnima, na Velikom Vitorogu čak su se i znatno pojačali. Naša družina je našla, oko runiranog objekta, kakvu-takvu zavetrinu, i na vrhu provela oko pola sata. Do vrha je našoj družini trebalo preko sedam sati uspona, što je znatno duže, gotovo dvostruko, od vremena koje naši domaćini iz Šipova procenjuju da je potrebno, ali onda kada su uslovi za uspon znatno povoljniji. U povratku sa vrha, konačno je družina nagrađena lepim vremenom. Kiša je stala, magla se razišla, sunce je čak ogrejalo. Tada smo i videli lepotu Vitorog planine, u njenom prostiranju, u njenom reljefu, potpuno različitom prema Šipovu i prema Kupreškom i Glamočkom polju. Posebno su nam dva ogromna kraška polja bila zanimljiva za gledati, da zapadno od njih, uzdizale su se planine Cincar i Dinara. Istom trasom, preko stena, preko amfiteatra i preko Malog Vitoroga, družina se vratila u Šemenovce, posle više od trinaest sati planinarenja!
Nedelja je bio dan za potpuno uživanje u prirodnim lepotama u okolini Šipova i Jajca. U središtu pažnje bila je reka Pliva, čije smo izvore u selu Pljeva obišli ujutru, a popodne smo otišli i na njeno ušće u reku Vrbas, na čuveni vodopad u Jajcu. Posetili smo i Janjske otoke, na reci Janj, koja je glavna pritoka plive, gde se u kilometar dužine svoga toka, Janj račva na brojne rukavce i potoke, a onda obrazuje malea, ali veoma snažne kanjona, i par vodopada ogromne snage. Jedonstavno, priroda u ovom kraju buja od života. Impresivna su i dva izvora reke Plive, jedan od njih je u pećini, drugi je iz stene. Već na samim izvorima, Pliva dobija neverovatnu snagu planinske reke. Brzina rečnog toka i njegova snaga, odmah kod izvora, su takvi da nose sve pred sobom, te je izgrađeno i više vodenica kod izvora. Dva ivorišna kraka se posle par stotian metara spajaju, ali već na tom mestu čini se kao da se spajaju dve reke, ali posle pređenih ko zna koliko kilometara – tolik vode ima. Na svojim izvorima, Pliva je predivne plave boje, a zvuk Plive na izvorima dovoljno ukazuje na njenu snagu. I na završetku svog toka, Pliva pokazuje maltene natprirodnu snagu, kada se svojim vodopadom obrušava u reku Vrbas. Zvuk vodopada je zaglušujući, a svuda unaokolo Pliva izbacuje vodu, reka i njen vodopad kuljaju, i čitav plato za posetioce je mokar.
Ono što je Planinarsko društvo “Preslap” doživelo na ovoj akcji, na kraju staje u dve reči – zahvalnost i preporuka!
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
