Lepu tradiciju uspostavlja Planinarsko društvo „Preslap“ da se u drugoj polovini septembra planinarke i planinari okupljaju na Babinom zubu i da se dobro poznatom, najlakšom stazom, popnu na vrh Midžor, koji je sa svojih 2169 metara nadmorske visine i najviši u ovom delu Stare planine. Na akciji, koja je izvedena u nedelju, 19. septembra, 70-oro planinarki i planinara iskusilo je dva lica Stare planine, sasvim različita ujutru, u odnosu na popodne.
Na prvi pogled, vremenske prilike tog jutra nisu obećavale. Ali, samo na prvi pogled…dok je družina putovala ka planinarskom domu podno Babinog zuba, kiša je rominjala i to više i nisu bili letnji pljuskovi, već prava jesenja kiša koja kao da je nagoveštavala i zvaničan početak jeseni. Čim se družina iskrcala kod planinarskog doma kiša je prestala, ali gusti oblaci i magla su i dalje ostali, a belina je potpuno od pogeda sakrila i vrh Midžor, ali i mnogo bliža odredišta. Nije se videla čak ni skijaška staza. Ali, hajde da u ovom prazničnom planinarskom danu idemo korak po korak, kao da smo na kakvoj ekspediciji na najvišim vrhovima sveta. Prvi korak priroda nam je podarila time što je kiša stala. Ostalo je da se tokom dana magla i oblaci raziđu. A dan je dug. Idealno bi bilo da smo odmah mogli po sunčanom i vedrom danu da gledamo Midžor i da nam on bude u vidokrugu u svakom trenutku. Sa Babinog zuba, deluje, kada se Midžor naravno može videti – da se rukom može dohvatiti.
I nije Midžor ni tako daleko od Babinog zuba, stazom treba preći 8,5 kilometara, a staza je široka, jasna. Evo i još jednog razloga zašto vodiči Planinarskog društva „Preslap“ uvek biraju, za uspon na Midžor, stazu od Babinog zuba: dovoljno je široka, prohodna i pregledna. Visinska razlika je tek 600 metara, uspon se takoreći i ne oseti. U slučaju smanjene vidljivosti, samo valja pratiti stazu, ona će planinare odvesti i na Midžor i vratiti nazad na Babin zub.
Družina je bila veoma složna i kompaktna. Lepo raspoloženje bilo je sveprisutno, uprkos dosadnoj, jednoličnoj, beloj boji. Za tri i po sata družina je došla do razrušene karaule, podno samog Midžora.
Došlo je tada vreme da se okonča prvi čin ove lepe predstave, da se napravi intermeco i da glumci – planinari izađu na scenu u drugom činu. Došlo je vreme i da se scenografija promeni. Oblaci i magla su se razišli kao da ih nije ni bilo toga jutra, sunce je snažno zasijalo, a družina, složna i moćna, sa lakoćom je savladala i završnu, strmiju deonicu, do samog vrha Midžor. Odatle, teško je bilo i nabrojati šta se sve nalazi u vidokrugu.
Od Midžora, do Babinog zuba, družina se niz blage padine Stare planine spustila u sasvim različiom ambijentu od jutrošnjeg uspona. Gromadni Midžor očas posla obojen je u zlatnu boju. Osećao se spokoj, a prema Staroj planini i izuzetno poštovanje, zahvalnost na ovom koloritu i raznovrsnosti.
Dva lica pokazala je Stara planina u samo par sati. To inače nije retkost na ovako visokom planinma, gde se vetrovi susreću i stvaraju svoje „ruže“, gde se klimatski uticaji mešaju, gde se i ljudi i narodi susreću. Nisu magla i oblaci previše ometali družinu. Nije ni sunce izbrisalo sećanje na nedavnu belinu.
Jednostavno, zlatno lice Stare planine u pravo vreme je nastupilo umesto belog lica, a zajedno, učinili su da još jedan planinarski dan bude potpuno ispunjen, da se svi osećaju kao da su u prazničnoj povorci.
Vodički tim akcije činili su Dragan Stevanović, Petar Ratković, profesor Vladimir Mitrović i Miroslav Dokman. Učinio je vodički tim sve da ovo uživanje što duže traje, da se ogromno prostranstvo i moć Stare planine upije u potpunosti. Ujutru, kada se ništa nije videlo – moć Stare planine itekako se osetila. Popodne, kada se videlo „pola sveta“ – sva ova lepota odagnala je i najmanji nagoveštaj umora u družini. Družina je silazila ka Babinom zubu, uživala u svemu što se može videti, čak i u susretu sa stadom poludivljih konja. A na svakih par koraka, družina bi zastala, i okrenula se nazad, da vidi gde je bila tokom ovog predivnog dana – da još koji put pogleda, sada osunčani i zlatni Midžor.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš
