Planinarsko društvo „Preslap“ je u dva uzastopna vikenda „zatvorilo krug“ oko Sićevačke klisure. Najpre je 23. januara izvedena velika lokalna akcija do vidikovca Ječava, na Svrljiškim planinama, iznad desne obale Nišave, a 29. januara družina je uspešno izašla i na vidikovac Kusača, visok 771 metar, iznad leve obale Nišave.
Ječava i Kusača vrhovi su, ili vidikovci – jedan prekoputa drugoga. Najlepši doživljaji Sićevačke klisure, koju je pribila „vilinska“ reka Nišave između litica Svrljških planina i litica Suve planine, jeste sa ova dva vidikovca. I još ukoliko se dogodi da se oba vidikovca pohode u najkraćem vremenskom razmaku…
Pedesetak planinarki i planinara uspešno se popelo na Kusaču. Među njima bio je i biciklista Dalibor Stanković iz Leskovca, koji je gurao bicikl do Kusače, a raduje i redovno učešće najmlađih planinarki i planinara, osnovaca, na lokalnim akcijama Planinarskog društva „Preslap“. Imaće o čemu ova deca i pričati svojim školskim drugarima – o lepotama neposredne okoline Niša, o zdravom životu, a potom će se još dece zaintresovati za bavljenje planinarenjem. Najbolje je upravo ovako početi – laganim usponima u blizini grada u kome žive, a postepeno će i ova deca, kako sve više budu zavoleli planinarenje, odlaziti i na više vrhove i dalja odredišta.
Ovo je i odličan koncept organizovanja akcija od strane Planinarskog društva „Preslap“ – preko zime maksimalno izbeći zahtevnije uspone, a sve karte staviti na promovisanje lokalnih odredišta. Par sati boravka u prirodi sasvim je dovoljno u zimskom ambijentu, kada je i obdanica još uvek kratka.
Drugi naziv za Kusaču je Vis. Kao i Ječava, tako se i Kusača vidi iz centra Niša, i, na prvi pogled, deluje kao područje na koje nije moguće popeti se. Odmah iznad leve obale Nišave, iznad stare magistrale za Sofiju i železničke pruge, strmo, uspravno, divovske stene, litice, uzdižu se. Naravno, prilaz Kusači izvodi se sasvim prohodnim, laganim stazama.
Uobičajeno, a to i Planinarsko društvo „Preslap“ redovno čini, te je učinilo i na akciji 29. januara, ka Kusači se kreće od mosta u selu Prosek, na levoj obali Nišave. Zanimljivo, iz sela Prosek polazi i staza ka vidikovcu Ječava. U prvoj deonici, staza poprilično dugo izlazi iz sela, koje je po površini i ataru jedno od najvećih na administrativnom području grada Niša. Prolazi se pored izletiša Jaz i osnovne škole, a onda se ulazi u šumu. Naredna deonica odvodi nas do sela Manastir i do manastira Svetog Nikole, koji je ovde izgrađen 1867.godine. Na svakoj planinaskoj akciji manastrisko dvorište redovno je mesto za odmor i okrepljenje.
Dalje se ulazi u gustu šumu iznad sela Manastir, koja je i listopadna i četinarska. Široka staza postepeno penje do vidikovca Stražište, odakle se lepo vide i Jelašnica, i Niška Banja, i grad Niš, a ukazuje se i Kusača.
Ovoga puta, družina je koračala ka Kusači u zimskom ambijentu, po snegom pokrivenoj stazi. Malo su se razišli oblaci ka zapadu, te je moglo da se uživa u pogledu i sa Stražišta ka Nišu. Vrh Kusača, doduše, još uvek je bio pod oblacima, ali su njegove litice, pod snegom i ledom, delovale ponosito iz ovog ugla posmatranja.
Trasa, međutim, ovaj najstrmiji deo zaobilazi. Od Stražišta, sledi lagani uspon, preko proplanka, kroz šumu i preko kamenitog terena, koji je, doduše, sada bio snegom pokriven, sve do vidikovca Kolo kamen. Još jedan duži odmor za posmatranje okoline iz nešto drugačijeg ugla.
Potom je usledio i završni uspon na Kusaču. Malo kroz šumu, a onda je družina izašla na plato pred Kusačom. Odjednom – ni traga stenama i liticama! Jedostavno, severna strana platoa, njegov završetak, označavao je i mesto odakle su se litice strmoglavo spuštale ka Nišavi i Sićevačkoj klisuri.
Družina je za nešto preko tri sata izašla na Kusaču. I jedino na samoj Kusači, tokom celog dana, duvao je neprijatno jak vetar. Stotinak metara dalje od Kusače, već je bila zavetrina. Zato se družina na Kusači i nije previše zadržavala. Ali, sasvim dovoljno da se svi uvere kako smo uspešno „zatvorili krug“ Sićevačke klisure. Sa Kusače se najlepše vidi Ječava. Sa Ječave sa najlepše vidi Kusača. I sa Kusače i sa Ječave, podjednako lepo – vidi se Sićevačka klisura. Duboko ispod Kusače i duboko ispod Ječave, probija se Nišava, postavljena je pruga, i vijuga magistrala.
Kusača je dostupna tokom cele godine. U proleće je ovo područje poznato i kao mesto gde bogato rađa lekovita biljka žalfija. Kusaču je lako pohoditi. Sa Kusače se može spustiti u selo Jelašnica, što je družina sada, zbog klizavog terena, izbegle, a može se jednostavno spustiti nazad u selo Prosek. Time se prelazi laganih 12 kilometara – cilj koji je dostižan svakome ko se uputi ka Kusači.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
