Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 27. septembra obeležavaju Vozdviženije Časnog krsta, pomen na događaj kada je je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti. U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crvenim slovom i poznat je kao jesenji Krstovdan.
Predanje govori da je 326. godine pre nove ere pobožna carica Jelena pronašla krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Posle ovog otkrića Patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote. Odavne potiče i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru
Iako se tokom ratova krst izgubio, kada je ponovo pronađen, njegove delove uzimali su spretni ratnici u nadi da će imati veliku moć.
Običaji i tradicija
Vernici se na Krstovdan pridržavaju strogog posta, a mnogi jedu samo hleb i grožđe.
Prema običaju na današnji dan se bere i osvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim običajima tokom cele godine.
U crkvi se krst stavlja u vodu. Ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, u narodu postoji verovanje da će sledeća godina biti oskudna.
Pored jesenjeg Krstovdana, postoji i zimski, koji se obeležava 18. januara uoči Bogojavljenja.
Pripremio: P. Videnov (izvor: spc.rs / RTS)
Foto: Stefan Pavić
