Planinarsko društvo „Preslap“ neprestano ispisuje zlatne stranice istorije sporta i kulture! I, zamislimo sada, da družina planinara tokom jednog vikenda prođe odredišta koja nije lako ni pobrojati, a kamoli opisivati, da se ta ista družina uspešno popne na tri visoka planinska vrha, od kojih je jedan i viši od dve hiljade metara nadmorske visine, a opet više od svega ostalog – emocije „ukrade“ odredište koje se nalazi podno ta tri vrha, u vlažnoj, maltene močvarnoj dolini. Dvanaest godina odlazimo na jedno mesto gde zaista ozbiljno i planinarimo, a nedugo po usponu na visoke vrhove, silazimo u to vlažno područje i zaboravimo da smo i bili na vrhovima.
I šta je onda to što toliko može da odvuče osećanja planinara sa osvojenih vrhova ka njihovom podnožju? Jedina je to planinarska akcija na kojoj tako visoki vrh na koji planinari zakorače, ubrzo biva potisnut…sledi novi čin naše predstave…
Na izvoru smo reke Nišave…Nišlije su došle na mestu gde izvire njihova „Vilinska reka“, koja je voljenom gradu udahnula prvi tren života… Reka bez koje Niš ne bi postojao, reka oko koje se Niš širi, razvija, raste, reka koja kroz epohe istorije oblikuje Niš.
I, kao što je Heraklit izrekao osnov dijalektičke misli da se „ne može dva puta ući u istu reku“, opet će neki metafizički odnos između Niša i Nišave postojati: Nišava će proticati kroz Niš! Uvek različita, iznova ona Heraklitova „druga reka“, koja sve novo sa sobom nosi, ali nijedna druga reka to Nišu neće davati i donositi, kao što Nišava to čini. Jedino Nišava novi život udahnuće svome gradu!
Hajde i da pobrojimo šta je to družina planinara, njih 39-oro, iz Niša, Smedereva i Knjaževca, doživela prvog i drugog oktobra u Bugarskoj, na Staroj planini i njenim obroncima. Družinu su predvodili Miroslav Dokman, profesor Vladimir Mitrović i Dejan Radojlović. Miroslav Dokman i Dejan Radojlović utemeljili su odlaske Nišlija, i ne samo Nišlija, na izvor reke Nišave, još davne 2010. godine. Sada je prvi dan bio ispunjen sadržajima iz geografije, istorije i književnosti.
Najpre je družina posetila pećinu Magura, kod sela Rabiša, pećinu koja je u celoj Bugarskoj najuređenija za posetioce. Starost se procenjuje na 15 miliona godina. U ovoj pećini živeli su ljudi još u vremenu od 8000 godina pre nove ere, a sačuvano je i dosta crteža iz tih davnašnjih vremena.
Potom je družina otišla i do obližnjeg Belogradčika, da obiđe čuvenu tvrđavu u ovom gradiću, koji je opasan stenovitim formacijama koje, čini se, i nemaju kraja.
Na putu ka Berkovici, književnik Dragan Ćirić, koji svoja dela stvara na timočko-lužničkom dijalektu, kazivao je nekoliko svojih pripovedaka.
Konačno, družini je, od Belogradčika do Berkovice, priređena i beseda o istoriji Bugarske od 681. godine do oslobođenja od turskog ropstva, kao i beseda o velikanu Ivanu Vazovu (1850-1921), ocu savremene bugasrske književnosti, koji se istakao i u promovisanju prirodnih lepota Stare planine i nekako u isto vreme kao i Aleko Konstantinov (1863-1897), počeo je sa organizovanjem planinarskih akcija. Sve ovo utemeljilo je planinarski pokret, ne samo u Bugarskoj, već i na Balkanskom poluostrvu.
Jedan deo svog života, Ivan Vazov proveo je i kao predsednik suda u Berkovici, varošici na zapadnom delu Stare planine, podno vrha Kom. I, kao što je Aleko Konstantinov pokrenuo Sofijance da počnu sa planinarenjem na Černi vrh na Vitoši, tako je Ivan Vazov svoje sunarodnike iz zapadnog dela Bugarske često izvodio na vrh Kom.
Zapadni deo Stare planine, oko vrha Kom, naziva se i Berkovska planina. Zapravo, možemo biti i precizniji i reći da kada se izgovori naziv vrha Kom, da se misli na vrh koji je visok 2.016 metara, u obliku piramide, i od koga je vrh Srebrna glava, visok 1.932 metra, danas i najistočnija tačka Srbije, udaljen samo 2 kilometara. Ali, zapravo postoje tri vrha Koma na Berkovskoj planini. Postoje i vrhovi Srednji Kom, visok 1.985 metara, i Mali Kom, visok 1.957 metara. Ovakva podela već znači da se Kom, glavni vrh, mora nazvati Veliki Kom. Inače, Berkovska planina pruža se u pravcu zapad istok, od Srebrne glave, do prevoja Petrohan, na 1.450 metara nadmorske visine. Danas je Petrohan i najviša tačka u Bugarskoj gde vodi asfaltni put, i to prilično važan put, koji spaja Sofiju sa Lomom, Montanom i Vidinom. Ovde je prvi put trasiran put još u doba Rimskog carstva. Jasno, od tadašnje Serdike i kotlina koje danas zovemo Sofijsko polje i Slivničko polje, ovo je bio najbliži, i strateški najvažniji pravac ka Dunavu. Kasnije, upravo je na području od Dunava do Stare planine, osnovana i prva bugarska država…
Jedno od dva mesta gde je utemeljen planinarski pokret Bugarske i Balkanskog poluostrva (drugo mesto je Vitoša, zahvaljujući Aleku), svakako da ima šta ponuditi planinarima i dočekati drage goste. Iznad Berkovice, na 1.520 metara nadmorske visine, podignuta je nova hiža Kom, jedna od najvećih u Bugaskoj, koja može smestiti preko 120-oro gostiju. Malo iznad nove hiže je i stara hiža Kom, iz 1937. godine, sa 25 mesta za goste.
Od nove hiže Kom, planinarska staza vodi do stare hiže, a onda počinje nešto snažniji uspon ka prevoju između Malog Koma i Srednjeg Koma. Mali Kom se vidi još od hiže. Prevoj nije predaleko. Pre dolaska na prevoj, priroda se potrudila da našoj družini prikaže lepe i zanimljive slike. Mali Kom bi se katkad video sasvim jasno, onda bi u trenutku nestao prekriven maglom i oblacima…Konačno, priroda je nagradila družinu po izlasku na prevoj. Sve se razvedrilo, sunce je obasjalo Staru planinu, nije, doduše, bilo toplo vreme, ali sa prevoja je družina mogla videti sva tri Koma na Berkovskoj planini, i dolinu podno Velikog i Srednjeg Koma, dolinu u kojoj su se već ocrtavali izvorišni potoci Nišave.
Zanimljivo je da dve reke ovde izviru na rastojanju od par stotina metara. Neposredno ispod Velikog Koma, izvire Visočica, i odmah zauzima pravac toka ka zapadu. Nišava, pak, izvire ispod Srednjeg Koma. Više je potoka koji čine izvorišni deo Nišave, a posle par stotina metara, tok reke postaje jedinstven, i Nišava ubrzo postaje snažna i brza planinska reka.
Međutim, izvor (ili izvori, ako uzmemo da ima više tih potoka) Nišave daleko je po atraktivnosti i snazi od mnogih drugih izvora i vrela. Voda, jedva da teče. Travnjaci oko potoka, vlažni su, kao da nijedan od ovih potoka ne može odmah da preuzme vodu i da je dalje usmerava u tok. Nečujni su ovo izvori. Ali, kao da svojim šapatom pobuđuju posebna osećanja. Ma koliko slabi ovi izvori ovde, u nastanku, na „mestu rođenja“, uskoro će itekako Nišava dobiti svoj oblik. Kada čovek, sazdan od emocija, dođe na ovo mesto, uopšte neće obratiti pažnju na atraktivnost, na vizulene i zvučne efekte, koi postoje na mnogim izvorima i vrelima, jedino će biti svestan da je ovo Nišava i da nijedna druga reka ovo nije, i da, ma kako slab izvor bio, ova voda će proticati kroz voljeni Niš.
Svi iz družine popili su po koji gutljaj vode iz Nišave. Svi iz družine napunili su svoje flašice vodom sa izvora Nišave i poneli ih kućama kao suvenire.
Silazak na izvor Nišave bilo je veliko finale ove planinarske akcije. Prethodno, družina je izašla na vrh Srednji Kom i vrh Veliki Kom. Nije to bio težak uspon. Bio je to uspon zadovoljstva. Na Velikom Komu, zahvalni sunarodnici postavili su spomenik velikanu Vazovu. Sa Velikog Koma, pružao se fantastičan pogled na masiv Stare planine u Bugarskoj i Srbiji, a i na druge planine, kao što su Vitoša, Rila, Vidlič, Vlaška, Greben planina, Suva planina…
Povetarac na Velikom Komu, kao da je donosio citate iz proznih dela i stihove pesama velikog Vazova, o slobodi, o ljubavi, o silini koju čovek poseduje, a da možda i nije svestan toga…
Na kraju, poput ponovnog izlaska na pozornicu, deo družine nagradio je sebe i usponom na Mali Kom.
Nestvarni prikazi odigravali su se tokom celog vikenda…
Da, neko će ovu reku zvati Ginskom rekom, zbog obližnjeg sela Ginci. Većina će je od samog izvora nazivati Nišavom. Tek, na izvoru te, naše, jedine reke, u vodi te, naše, jedine reke, naša družina osvežila je svoja preplanula lica i popila vodu iz te reke. Ma kako je nazivali, na njenom izvoru smo zastali i poklonili joj se!
Miroslav Dokman
Foto. Planianrsko društvo “Preslap” Niš
