Više od 1.600 odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja u Srbiji ostalo je bez podsticaja u prošloj godini, a skoro polovina njih nije to pravo ostvarila ni u 2021. godini. Javni poziv za podsticaje za genetičke resurse u tekućoj godini Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planira tek posle uspostavljanja sistema e-Agrar. Na osnovu nezvaničnih informacija, registracija poljoprivrednika u ovaj sistem se za sada odvija sa dosta komplikacija, a naročito je otežan položaj gazdinstava gde su nosioci starija i siromašnija lica.
Prema saznanjima Internet Portala FAR, Ministarstvo poljoprivrede za sada nije zvanično odgovorilo na mnogobrojne dopise odgajivača u kojima se traži informacija o namerama ovog državnog organa po pitanju očuvanja genetičkih resursa. Ovakvo ponašanje državnih organa izaziva nezadovoljstvo kako kod odgajivača, tako i kod stručnjaka koji ukazuju na značaj opstanka autohtonih rasa.
FAR je dobio uvid u jedan od dopisa kojim se u decembru 2022. godine ministarki za poljoprivredu Jeleni Tanasković obratilo 20 odgajivača autohotnih rasa sa područja opština Dimitrovgrad, Pirot i Babušnica. U pismu su naveli da od njenog činjenja ili nečinjenja zavisi “opstanak dela poljoprivrednog, genetskog i kulturno-istorijskog nasleđa”.
“Razlog za ovo pismo je činjenica da Ministarstvo na čijem ste čelu nije raspisalo Javni poziv za podsticaje za očuvanje životinjskih genetičkih resursa u 2022. godini, a istovremeno veliki broj zahteva podnetih za 2021. godinu nije obrađen niti su tim odgajivačima isplaćeni podsticaji. Ta vrsta pristupa u agrarnoj politici, gde ne postoji sigurnost, poverenje u donosioce odluka i izvršnu vlast, pristup informacijama, niti kontinuitet u sprovođenju planiranih mera, ima poguban efekat. U takvim uslovima nema razvoja….” stoji, između ostalog, u pismu odgajivača autohtonih rasa iz Pirotskog okruga.
Odgajivači upozoravaju na težak položaj i ističu da bez podsticaja u ovakvim ekonomskim uslovima ne mogu da obezbede hranu za svoje životinje.
“Situacija u kojoj stočar razmišlja kako da prehrani stado i obezbedi ekonomski opstanak svoje porodice, predstavlja uvod u rasprodaju stada/krda i nestanak naših ugroženih rasa. Bilo bi nam draže da je naše društvo bogato, da je bolja platežna moć naših kupaca i da ne moramo da zavisimo od podsticaja. Nažalost nije tako. Čak i u mnogo bogatijim društvima podsticaji predstavljaju ključan mehanizam za opstanak autohtonih rasa”, navode odgajivači u pismu upućenom ministarki.
FAR je povodom ovog problema i nakon obraćanja od strane odgajivača sa područja Pirotskog okruga zatražio odgovore od Uprave za agrarna plaćanja i Ministarstva poljoprivrede, a po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Na pitanje zašto nije bio raspisan javni poziv u prethodnoj godini, Ministarstvo je dalo sledeće obrazloženje:
“Javni poziv za očuvanje genetičkih resursa u 2022. godini nije bio raspisan jer su sredstva koja su planirana u budžetu Republike Srbije za 2022. godinu za te namene korišćena za isplatu podsticaja po istom osnovu zaostalih zahteva iz 2021. godine, te nakon isplate istih nije bilo raspoloživih sredstava u budžetu za raspisivanje javnog poziva u 2022. godini”.
U odgovoru su naveli i to da je u 2021. godini odgajivačima isplaćeno ukupno 159.775.900 dinara; da su podneta ukupno 1.674 zahteva za podsticaje za očuvanje autohotnih rasa, a da su od tog broja obrađena 1.032 zahteva, od kojih su 842 isplaćena, 149 odbijeno, a 41 poslat na dopunu.
Javni poziv za 2023. godinu Ministarstvo će raspisati “nakon uspostavljanja sistema e-Agrar”, stoji u odgovoru ovog državnog organa.
U dopisu koji je FAR dobio od Ministarstva poljoprivrede, nažalost, nije odgovoreno na sva postavljena pitanja, kao naprimer – Kada će preostalim odgajivačima autohtonih rasa biti isplaćeni podsticaji iz 2021. godine i Koji je iznos neisplaćenih podsticaja po osnovu tih zahteva. Nije dostavljen i odgovor – Koliko je novca planirano za tu meru u tekućoj godini.
Međutim, u Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini koju je Vlada donela ovog meseca, navedeno je da se za očuvanje životinjskih genetičkih resursa planira iznos od 125 miliona dinara.
Navedeni iznos je po procenama odgajivača i stručnjaka trećina neophodnog iznosa ako se uzme u obzir broj registrovanih držaoca autohotnih rasa, kao i broj tih životinja.
Postojeće pravilo da podsticaje dobijaju oni koji prvi podnesu zahtev po oceni mnogih poljoprivrednika nije pravedno s obzirom da u proceduru obrade zahteva i kasnije isplate ulaze prvo ona gazdinstva koja su pravovremeno obaveštena o raspisivanju poziva. Nedostatak takve odredbe je da se time ne uzima u obzir niti stepen ugroženosti nekih rasa, niti stepen genetske čistoće zapata.
Agrostručnjaci ističu da podsticaji koje su odgajivači dobijali do 2021. godine predstavljaju zapravo kompenzaciju, odnosno razliku u dobiti koju bi ostvarili da su umesto autohtonih ugroženih rasa gajili tzv. plemenite rase. Naglašavaju da nije reč o luksuzu ili o nekakvom deljenju “nezarađenog” i rasipanju novca bez osnova, već o podsticaju čiji je smisao očuvanje ugroženih autohtonih rasa Srbije.
Autohtone rase predstavljaju ne samo deo kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije, već i značajan ekološki i ekonomski segment poljoprivrede i ruralnog razvoja i svojevrsnu banku gena koja je od značaja za opstanak savremenog stočarstva, naročito u svetlu nadolazećih i sve intenzivnijih klimatskih promena. Ugroženost neke rase je određena međunarodnim klasifikacijama, kao i domaćim Pravilnikom o Listi genetskih rezervi domaćih životinja, načinu očuvanja genetskih rezervi domaćih životinja, kao i o Listi autohtonih rasa domaćih životinja i ugroženih autohtonih rasa. Važnost njihovog očuvanja je navedena u planskim i strateškim dokumentima koji se tiču razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i u nacionalnoj strategiji za očuvanje biološke raznovrsnosti.
Mere koje je Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede primenjivalo od 2013. do 2020. godine (primenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o podsticajima za očuvanje životinjskih genetičkih resursa), dovele su do povećanja zapata ugroženih rasa, kao i povećanja broja odgajivača. Nažalost, zakasneli poziv u 2021. i neisplaćivanje podsticaja po istom, odsustvo podsticaja u 2022. i 2023. godini, kao i opšta ekonomska situacija, doveli su u pitanje dalju budućnost ugroženih rasa i opstanak na stotine gazdinstava koja su uključena u misiju njihovog očuvanja. Neke od ovih rasa poput pirotske pramenke su bukvalno na rubu nestanka. Sada ih je oko 250 o čemu je FAR izradio poseban dokumentarni film. Sa njenim nestankom dovodi se u pitanje i opstanak lokalnih brendova poput pirotskog ćilima.
P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
