Pišemo istoriju! Nema prepreka za “družinu snova”! Novi veliki podvig i ponovo epohalnih razmera učinila je “družina snova” na ekspediciji “Ararat 2023” ili “Agri Dagi 2023” koja je izvedena od 28. jula do 4. avgusta. Sedmoro velikih ljudi, hrabrih sportista, najboljih predstavnika svojih gradova, ispisalo je nove zlatne stranice za istoriju planinarstva, sporta uopšte, svojih gradova i zemalja. U ovom izdanju “družine snova” svoje mesto našli su: Jelena Stojković iz Trstenika, Predrag Lučić Priša iz Zagreba, Senadin Sahtijari iz Beograda (živi i radi u Beču), Edvard Čan iz Hong Konga, Darko Žarić iz Prokuplja, Miroslav Dokman iz Niša i Zoran Pavlović Paća iz Predejana.
Svi oni uspešno su se popeli na vrh Ararat ili Agri Dagi, koji je sa svojih 5137 metara nadmorske visine najviša tačka Turske. Zvaničan naziv u Turskoj za njen najviši vrh je Agri Dagi, a u svetu je ovaj vrh mnogo poznatiji kao Ararat. Štaviše, Ararat je sveta planina u obližnjoj Jermeniji i za pripadnike jermenskog naroda. Na zastavi i grbu Jermenije iscrtan je Ararat, a i iz samog Jerevana, glavnog grada Jeremenije, Ararat se vidi jasno, jer je par desetina kilometara udaljen. Recimo da se odatle Ararat vidi kao što se sa puteva oko Pirota i Knjaževca vidi Midžor!
Ali, granica između Turske i Jermenije je potpuno zatvorena, prelazak nije dozvoljen, zbog višedecenijskih sukoba i nerešenih odnosa između Turske i Jermenije. Recimo, iz jedne u drugu zemlju može se putovati samo preko trećih zemalja- Irana, Gruzije, Azerbejdžana… Građanima Jermenije nije dozvoljen uspon na Agri Dagi!
Po Starom zavetu, na Araratu se, posle velikog potopa, nasukala Nojeva barka ili Noina arka. U selu Uzengili, južno od najvišeg vrha, blizu granice sa Iranom, označeno je područje gde se, moramo ipak upotrebiti i ovaj termin – navodno nasukala navodna Nojeva barka ili Noina arka.
***
Nimalo laka ekspedicija, dinamična, vremenski sabijena, predstavljala je veliki izazov za “družinu snova”.
Drama na početku ekspedicije! Dvojici učesnika nije isporučen prtljag sa opremom! Već prvi dan ekspedicije obeležilo je gubljenje prtljaga Senmadina Sahtijarija i Miroslava Dokmana, prtljag sa međunarodnog aerodroma u Istanbulu nije isporučen na aerodrom u Igdiru, te je pod znakom pitanja bilo učešće ovih visokogoraca na usponu, koji je počinjao koliko sutradan, 29. jula.
Ipak, 29. jula isporučen je prtljag, te je “družina snova” u kompletnom sastavu krenula u izazov najvišeg vrha Turske. Prvog dana planinarenja, od sela Čevirne, na 2200 metara nadmorske visine, valjalo se popeti do baznog kampa na 3400 metara nadmorske visine. Višak stvari i opreme prebačen je do kampa na konjima, a družina se više od pet sati kretala po vrelom danu, u krajoliku u kome nema šume, nema vegetacije, jedino su prisutni pesak i sitno ili krupno kamenje.
Ovi jednoličini prizori pratili su družinu i na planini, i u čitavom kraju oko Ararata ili Agri Dagija.
Najviša planina Turske nalazi se na krajnjem istoku ove ogromne zemlje, blizu granica sa Iranom i Jermenijom. U istočnoj Anadoliji, zemlja je ispošćena, nema šuma, nema reka, vodopada, livada…Samo pesak, prašina, kamenje…Leti sunce nemilosrdno prži, ne može se disati, a zime su u znaku neprestanih hladnoća, vetrova, mrazeva… Ovo je kranje negostoljubivo mesto za život i rad. Podjednako su neugodne klimatske (ne)prilike i vizuelni doživljaji. Nepovoljno, neprijatno, surovo. Ovo je i geografska oblast Kurdistan, područje naseljeno narodom Kurdi. Kurdistan se, gledajući geografski i demografski, prostire u četiri države: u Turskoj je Severni Kurdistan, u Iranu je Istočni Kurdistan, u Iraku je Južni Kurdistan i u Siriji je Zapadni Kurdistan. U celom Kurdistanu, živi oko 45 miliona Kurda, od toga u Turskoj oko 20 miliona.
Gradovi Kurdistana deluju kao male oaze usred velike pustinje. Dogubajazit je bio grad u kome je naša družina imala svoju bazu za ovu ekspediciju. Posebno se ovaj efekat oaze i pustinje vidi sa same planine Ararat ili Agri Dagi. Danju se vidi da je oko urbane celine Dogubajazita, koji ima oko 80 hiljada stanovnika, mnogo veća površina polupustinje i pustinje, nego što je površina naselja. Noću pak, svetla Dogubajazita jedino bi se i videla sa planina, a onda, oko tog odbleska, na desetine kilometara, u svim pravcima, samo bi bio mrkli mrak.
Ipak, tokom planinaranja, družini je sve vreme, u vidokrugu gorostasni Ararat ili Agri Dagi. Lepa motivacija, ali i ozbiljno upozorenje – njegova strmina jasno je uočljiva, i to je ono što družina mora da savlada na završnom usponu. Uslovi boravka u baznom kampu sasvim su solidni, veći deo družine smestio se u velikom, zajedničkom šatoru, a logističari iz agencije koja je organizovala uspon, pripremili su i hranu, i vodu, i učinili sve da se družina okrepi i odmori.
Nedelja, 30. juli, bio je dan za aklimatizacioni uspon od baznog kampa na 3400 metara, do visinskog kampa na 4200 metara. Za dva i po sata je družina došla do višeg kampa, u ovom kampu boravila preko jednog sata, svi su duboko disali i nalivali se vodom. Potom se družina za sat i po vremena vratila u bazni kamp.
Ponedeljak, 31. juli, bio je određen da se družina prebaci u visinski kamp, a i oprema na konjima. Nije bilo većih problema u kretanju do visinskog kampa, a sada je valjalo odmoriti se i pripremiti za odlučujući, završni, noćni uspon na krov Turske. Ovde je družina boravila u malim šatorima.
Na završni uspon ka Araratu ili Agri Dagiju, družina je krenula u 00:30 sati, 1. avgusta. Najsporijim mogućim korakom, krenulo se u izuzetnu napornu deonicu. Dužina trase je samo oko 3 kilometra, visinska razlika čak 1000 metara, vazduh sve razređeniji. U pozadini i daleko ispod – svetlela su svetla grada Dogubajazit. Vreme je bilo lepo, ne previše hladno, nebo vedro, i zvezde na nebu i svetla Dogubajazita tako su načinili okvir u kome se ka Araratu ili Agri Dagiju, kretala “družina snova”. Još je mnogo drugih grupa bilo u isto vreme na ovoj trasi, iz Ukrajine, Tunisa, Slovenije, Nemačke…
Oko 4 sata počelo je da se razdanjuje, upravo na mestu gde kamenjar i sipar ustupaju mesto snegu. U 5 sati je i izašlo sunce. Tada je još samo trebalo preći preko završnog uzvišenja ka vrhu, ali ova deonica je bila izuzetno teška. Družina bi prešla dvadesetak koraka, a onda bi zastala, radi dubokog disanja i odmora. Prizor koji je sve oduševio i motivisao bila je senka savršene kupe Ararata ili Agri Dagija, koju je stvorilo prvo jutarnje sunce. Na istoku se video i vrh Mali Ararat.
U samoj završnici nije bilo potrebno stavljati dereze. I tako, posle pet sati teškog uspona, družina je zajedno, složno, kao prava ekipa, izašla na Ararat ili Agri Dagi!
Sportski poduhvat “družine snova” još je veći i zbog silaska sa Ararata ili Agri Dagija – naime, družina se nije spustila “samo” do baznog kampa, već je istog dana, 1. avgusta, sišla na parking na 2200 metara i do kraja dana otišla u grad Dogubajazit.
***
Do kraja boravka u Turskoj, družina je posetila mesto navodne Nojeve barke. Da li će neko u priču o velikom potopu i Nojevoj barci verovati ili neće verovati – neka bude odluka i opredeljenje svakog pojedinca. Tek, i u hrišćanstvu i u islamu, ispričene su price o ovom događaju.
Znamenitost čije je postojanje očigledno, jeste Ishak Pašin saaraj, građen od 1685. do 1785. godine, na brdu iznad Dogubajazita. Ova palata, sa džamijom u njenom središtu, jedan je od najznačajnijih kulutrnih objekata, ne samo na krajnjem istoku Turske, već iu u celoj Turskoj, i nalazi se u preporukama za obilaske, koji su dostupni u avionima turske nacionalne aviokmompanije. Ishak pašin saraj je pravi mali grad, čiji sadržaj čine i objekti za odbrambene snage, i odaje paše, naravno tu je i harem, tu su i tamnice, i mnogobrojne dvorane. Sa Ishak pašinog saraja pruža se panoramski pogled na Dogubajazit, a istovremeno se vidi i masiv Ararata ili Agri Dagija.
***
Umesto opšteg zaključka – svako iz “družine snova” stvara svoj poseban, pojedinačni zaključak o ovoj ekspediciji i planini na koju smo se penjali. Pre samo 10 meseci, “družina snova” penjala se na Kilimandžaro i provela desetak dana u Tanzaniji. Tamo je sve bujalo od života. Bilo je to najlepše putovanje u našim životima, jedino putovanje sa koga nismo želeli da se vratimo kućama. Teško je bilo koju ekspediciju i bilo koju planinu na ovom svetu porediti sa Kilimandžarom. “Nesreću” da bude prva od velikih svetskih planina, na putu “družine snova”, posle Kilimandžara – imao je Ararat ili Agri Dagi. Posle Kilimandžara – zaista je teško bilo gde otići… Kilimandžaro je večan!
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
Povezane vesti:
Veliki izazov uspešno savladan – Paćina „Družina snova“ savršena na Akonkagvi
Pod vođstvom Zorana Pavlovića Paće planinari uspešno završili ekspediciju “Akonkagva 2018”
Novi podvig Zorana Pavlovića Paće – Za tri nedelje tri puta na Elbrusu
Visokogorci pokazali spremnost: “Družina snova” na Černom vrhu i Musali
