Pravoslavni vernici koji uvažavaju Julijanski kalendar 4. decembra obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Spada među 12 najvećih hriščanskih praznika kojim se proslavlja događaj u kome je Deva Marija postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram, pišu crkvene knjige. Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu u hramu ostala do dvanaeste godine. Nakon smrti roditelja Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta, a u Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, krsna je slava mnogih porodica i pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od 4. veka, dok pisani tragovi datiraju iz 8. veka. Na ovaj dan obavezan je post jer praznik pada u vreme velikog Božićnog posta.
Običaji i verovanja
U narodu se veruje da je Bogorodica zaštitnica žena porodilja. Slave je i stočari kako bi im zaštitila stoku od zveri.
Ostalo je verovanje da ako je na Vavedenje lepo vreme letina će biti dobra, ako pada kiša biće rodna godina, a ako duva jak vetar nerodna. Takođe se veruje da će sledeća godina biti blaga i toplo ako je na Vavedenje hladno vreme sa snegom.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Vladimir Krojf Zahariev (hram Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Palja u opštini Surdulica)
