Toliko toga lepog čuli smo o ekopateci „Pogled prema devet planina“ (Екопътека “Поглед към девет планини“) – da je postala omiljeno izletište Sofijanaca (od Sofije je udaljena 60-ak kilometara); da je čak i njen naziv – neodgovarajući, jer se sa njene najviše tačke vidi i više od devet planina; da niko ne ostaje ravnodušan od pogleda na prirodne lepote i da je obilazak sasvim lagan. Zato je dobro poznat tandem za istraživanje planina, istorije, kulture i umetnosti Srbije i Bugarske – Nenad Aleksandrov i Miroslav Dokman, odlučio da istraži ovu ekopateku, i sada prenosimo utiske sa ovog obilaska izvedenog 4. maja. I odmah dajemo obećanje – za planinare iz Srbije, organizovaćemo masovnu akciju na ovoj ekopateci.
A gde su to, zapravo, Nenad Aleksandrov, poznati skulptor i slikar, popularani „Heroj Bosilegrada“ i Miroslav Dokman, diplomirani ekonomista, otišli tog 4. maja 2024. godine?
Ekopateka se nalazi na planini Rudini (ili Rudina), u oblasti Kraište, iznad sela Sirištnik, u okolini grada Radomir. Naravno, ovu planinu treba razlikovati od planine Rudine koja se nalazi u Znepolu, na granici Bugarske i Srbije, a koja se drugačije zove i Znepolska Rudina ili Miloslavska Rudina.
Ova ekopateka je izgrađena 2015. godine i vrlo brzo postala je jedno od najpopularnijih odredišta za planinare, izletnike i rekretivce u Bugarskoj.
Planina Rudini, iako je među najnižim planinama u Bugaskoj (vrh Sirištniška Rudina visok je samo 1.172 m), ima poseban položaj i zato se sa nje vidi devet planina, tačnije najmanje devet, a ustvari može i više njih. Ovih devet planina su: Vitoša, Verila (veza između Vitoše i Rile, južno od Vitoše, a severno od Rile), Rila, Pirin, Golo brdo (između Pernika i Radomira, južno od Pernika i istočno od Radomira), Černa gora (zapadno od Radomira i istočno od planine Rudini), Konjavska planina (južno od Rudini, severno od Ćustendila), Zemenska planina (zapadno od Rudini), i Penkjovska planina (severozapadno od Zemena, njome su razdvojeni Zemenski i Trnnski kraj). U neposrednoj blizini Rudini, južno od planine je i veštačko jezero Pčelina, na reci Strumi, takođe popularno izletište.
Ekopateka započinje u selu Sirištnik, kod crkve Sveti Nikola. Do vrha Sirištniška Rudina treba preći tek 3,5 km, sa oko 500 m visinske razlike. Usput se najpre obilazi paraklis Sveti Nikola, sa uređenim izletištem oko njega. Sledeći važan i neobičan objekat je mozaik u zemlji. Od mozaika, dalje trasa vodi do najvišeg dela planine. Velikim delom trase, postavljene su ograde i drvene stepenice, iako se i bez njih deonica lako savladava. Izgrađeno je i mnogo drvenih klupa i malih stolova. Sve vreme, treba se osvrtati i tražiti pogledom okolne planine, jezero, dolinu Strume, što i nije teško. Neposredno pre najvišeg vrha nalazi se zaslon Pogledec (1.162 m), sa drvenom osmatračnicom. Samo par minuta dalje, izlazi se i na prvenac Sirištniška Rudina (1.172 m). I sa najvišeg vrha vidi se najmanje ovih devet planina. Takođe, uočavamo i hižu Džamen, na zapadnom delu Rudini.
Do hiže Džamen, trasa silaska, niz zapadni deo Rudini, prilično je strma, ali su i ovde izgrađene stepenice i postavljene ograde.
Uverili smo se zašto je ova ekopateka toliko omiljena među građankama i građanima Sofije.
Uverili smo se još jednom u ono što često ističemo kao savet za bavljenje planinarenjem: valja što više predela obići. Nije sav užitak u tome da se popnemo samo i isključivo na najviše vrhove. Priroda stvara čuda, te je tako malena planina Rudini, skoro pa bolji vidikovac od divovskih Rile i Pirina!
Tako pratimo ideje i hodamo stazama velikana Ivana Vazova i Aleka Konstantinova, a kada je Kraište u pitanju, naravno da sledimo i velikog akademika Jordana Zaharieva.
A ovde se može još mnogo toga obići. Recimo, u selu Šiškovci, blizu Ćustendila, nalazi se kuća, obnovljena, u kojoj je živeo i radio veliki slikar Vladimir Dimitrov Poppetrov (1882-1960). A u selu Kovačevci, koje je prvi sused Sirištnika i opštinsko središte, rođen je poznati komunista Georgi Dimitrov!
Oko jezera Pčelina, postoje i lagane pešačke staze, a ovde je najznačajniji objekat stari paraklis Svetog Ivana iz 1350. godine.
Sve preporuke za obilazak!
Piše: Miroslav Dokman
Foto: lična arhiva Miroslava Dokmana i Nenada Aleksandrova
Povezane vesti:
Za jedan dan mnogo se može videti i spoznati: Putopis iz okoline Vlasine i Trna
FOTO: Pozivnica za peti međunarodni vlasinski uspon: Planinari iz Srbije, Bugarske i Makedonije dolaze na Čemernik
Velika planinarska akcija u slivu Toplodolske reke: Piljski vodopadi – Uživanje i avantura
Popeo se na vrh Musala: Nenad Aleksandrov – heroj Bosilegrada
