Надокрајћу се збрамо и на седенћу. Нема ни много, петнестина који се горе-доле познавамо, ама сношка се изоратимо та се стварно и запознамо. Говоримо најмного за Цариброд. Ко је било, ко је са, ко би требало да буде. Оратимо си и за нас. Кој куде је и кико је, а говоримо и за тија који несу дошли.
После ни Небојша Виденов, преседател на „Паметник“ распраја за това удружење, кво је до са напрајило, кво се готви да праји са набрже, а кво по нанатам, ка дојде време и се зберу силе, урутће и ћисија за това.
Главното је да се има идеја, да се по било кој начин зберу или паре или инструменти и да се најде човек , па да си па врнемо духовоту музику у Цариброд, понеже и фествалат на духовите оркестри је напрајен с това намереније и с туја цел.
После се по окопитимо, па почемо да си распрајамо кво не би било лоше да напрајимо. Готово си сви рекоше да би за начало најубаво било да си напрајимо турнир у беолот, стару игру на карте која се пол`ка губи, па неје лоше да се опитамо да ђу сврнемо.
После се па опитамо и да свиримо и да појемо. Оно, ко да кажем, не испаде нешто нарочно, ама меџу човеци који си не замерају и това мину убаво.
Накрај се додумамо да се па видимо точно за месец, у прв четвртак у април, на исто место и у исто време од седам увечер при Сашу и Боку, у ресторан Тетротеку, који су много важан дел на това цариброско седенћување по Белград.
А да. Замалко да забоварим. Имамо и госје из Ужице. И они ни дадоше покрепу за све што смо намислили и се обешташе да че ни помагају. Тека је това меџу човеци који оче да си не замареју и да си помагају.
Слободан Алексић Ћоса
Фото: Петар Алексић