a

Okrugli sto u Nišu: nema nama života bez ekologije

Ekološki standardi koje država mora da ispuni da bi postala članica Evropske unije su visoki. Neophodno je ne samo podizanje ekološke svesti donosioca odluka na svim nivoima, već pre svega podizanje takve svesti i aktivizma među građanima. Nema nama života bez zdrave životne sredine i zdrave hrane, neke su od poruka sa Okruglog stola „Očuvanje životne sredine-preduslov zdravlja“, održanog sinoć u Nišu.

„Ovo je jedna od najvažnijih tema, od nje ne zavisi samo naše zdravlje već i način na koji živimo. Moramo da mislimo kakvu zemlju ostavljamo našim pokoljenjima. Ekološki standardi za ulazak u EU jesu strogi, a stroge su i kazne za one koji ih krše. Ali, i evropski fondovi za ovu oblast su izdašni, pa ih treba koristiti. Ipak, treba znati – išta bez građanskih inicijativa i svesti. Kada nešto želite da ostvarite, organizujte se i insistirajte da to bude ostvareno“ – rekao je generalni konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev, obraćajući se učesnicima okruglog stola.

Ivana Krstić, sekretarka niškog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji monitoriše kvalitet vode, vazduha i zemlje, te prati nejonizujuće zračenje i upravlja otpadom, upozorila je da nam “priroda uvek vrati ono loše što joj činimo”, kroz klimatske promene, zagađen vazduh ili nezdravu hranu.

Krstić je precizirala da se u Nišu, koji je u poslednje vreme jedan od gradova sa najvećim zagađenjem vazduha, već deset godina monitoriše njegov kvalitet. Niš je jedan od 17 lokalnih samouprava u Srbiji koje svakodnevno mere PM čestice u vazduhu. Nema bojazni po zdravlje ljudi ako je koncentracija tih čestica povećana zimu ili dve, ali one mogu ugroziti zdravlje ako zagađenje traje duže, jer se akumuliraju.

This image has an empty alt attribute; its file name is 262-1024x683.jpg

This image has an empty alt attribute; its file name is 263-1024x683.jpg

„Zimus je u Nišu zagađenje bilo izuzetno veliko, a koncentracija PM čestica znatno veća od dozvoljene. Najveći zagađivači su vozila-njihovi izduvni gasovi, kao i dimnjaci-sagorevanje uglja i lož ulja. Među zagađivačima su i ustanove, koje još nisu prešle na gas, a morale bi. U centru grada je Institut za javno zdravlje koji koristi lož ulje, dok Medicinski fakultet i rektorat Univerziteta Niš koriste ugalj. Inspektor za životnu sredinu je zbog toga nedavno podneo krivičnu prijavu protiv Medicinskog fakulteta“ -rekla je Krstić, dodajući da je Grad formirao Radnu grupu, koja će da ponudi kratkoročna i dugoročna rešenja za ovakve probleme.

Ona je kazala da će se u Srbiji, kada poraste standard, manje ložiti na ugalj i voziti na dizel. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio da će se zalagati da se ubuduće uvoze samo automobili koji ispunjavaju ekološke standarde. Tada će moći ozbiljnije da se povede računa i o energetskoj efikasnosti zgrada, što će smanjiti zagađenje vazduha, kazala je.

Prema njenim rečima, netačno je da su građani Niša u prošlosti disali bolji vazduh. Industrija je tada bila veća nego danas – EI I MIN su zagađivali okolinu više od današnjih investitora, a sve toplane su koristile mazut, kao “prljavi” energent, dok danas rade na gas. Jedina razlika je u tome što zagađenje vazduha tada nije bilo mereno, a rezultati nisu bili svakodnevno dostupni.

„U Niš je u poslednje vreme došlo više investitora, ali to nije dovelo do većeg zagađenja. Oni pre nego što počnu da rade moraju da izrade studiju o proceni uticaja njihovog rada na životnu sredinu. Imali smo povremeno i mala nerazumevanja, recimo sa firmom IMI, koja je inače iz Bugarske gde ne postoji ovakva procedura, ali je to rešeno, i ona je sada u fazi dobijanja upotrebne dozvole“ – rekla je Krstić.

Ona je kazala da je problem i što veći broj sela u okolini Niša nema vodovodnu i kanalizacionu mrežu, što utiče na kvalitet životne sredine i života ljudi. Sa druge strane, zemljište u Nišu i okolini nije zagađeno, a koncentracija teških metala i jonizujuće zračenje su ispod dozvoljene granice.

Građani koji su učestvovali na Okruglom stolu predlagali su pošumljavanje grada i njegove okoline, izmeštanje autobuske stranice iz centra, uklanjanje pijace koja se nalazi uz bedem tvrđave, zabranu pušenja, uvođenje trolejbusa, kvalitetnije gradske autobuse… Oni su iznosili kritike na račun neefikasnosti grada u rešavanju komunalnih i ekoloških problema, posebno kritikujući inspekcijske službe.

„Očigledno nam je potreban još jedan okrugli sto na ovu temu, na koji bi trebalo da pozovemo još neke od nadležnih, recimo inspektore. I na kojem nećemo imati samo zaključke, već i zahteve prema Gradu, kao što su izmeštanje pijace ili autobuske stanice. Pa, ako oni ne budu ispunjeni-uvek nam ostaju pištaljke“ – rekao je predsednik Zavičajnog udruženja „Caribrod“ Ljuben Aleksov.

Jučerašnji Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Kulturni centar Caribrod, širenje mreže kulturnih, informacionih i literarnih aktivnosti u Srbiji“, koji je finansijski podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Bugarske. Organizator je udruženje „Caribrod“.

ZDRAVLJE OD OSAM DINARA

„Ove godine nismo zasadili nijednu sadnicu, a pre dve ili tri godine, sadili smo ih po 50.000. Nije to nikakav veliki trošak-jedna sadnica košta osam dinara, a one imaju veliku ulogu, od zaustavljanja erozije, preko čistijeg vazduha, do našeg zdravlja. Građani, čak, nisu spremni da daju svoje parcele da se na njima sade sadnice“ – rekao Perica Stojčev, jedan od rukovodilaca u niškoj „Eroziji“, najstarijem preduzeću u Srbiji iz oblasti zaštite zemljišta od erozije i uređenja bujica, koji je i zamenik predsednika udruženja „Caribrod“.

NA JESEN PARK SRPSKO- BUGARSKOG PRIJATELJSTVA

Na okruglom stolu je najavljeno da će na jesen u Nišu biti napravljen Park srpsko-bugarskog prijateljstva. Organizatori su izrazili zahvalnost za podršku i saradnju Generalnom konzulatu Bugarske u Nišu, apostrofirajući konzula Nikolaja Koleva, kao i gradu Nišu i Gimnaziji “9. Maj”.

Zorica Miladinović

Foto: Z. Miladinović

Napisao/la

Petar Videnov je rođen 1970. godine. Iako agronom po profesiji, u celosti se posvećuje novinarstvu. Novinarsku karijeru počinje u radio-televiziji Caribrod 1995. godine, gde kao novinar, voditelj i urednik već 21 godinu učestvuje u kreiranju i stvaranju raznovrsnih radijskih i televizijskih emisija, dokumentarnih filmova, reportaža i intervjua na bugarskom i srpskom jeziku. Posebnu pažnju posvećuje negovanju kulture i tradicije bugarske nacionalne zajednice u Srbiji. Novinar-urednik (1999-2000), član uređivačkog kolegijuma (2000-2002) i glavni i odgovorni urednik RT Caribrod (2002-2003) i (2009-2011). Dugogodišnji saradnik Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo“ i istoimenog nedeljnika na bugarskom jeziku. Saradnik elektronskih i štampanih medija u Srbiji i Bugarskoj, a posebno Radio-televizije Srbije - „TV Žurnal na bugarskom jeziku“. Dopisnik nacionalnog bugarskog časopisa “Lov i ribolov“. Sa Agencijom za kinematografsku i televizijsku produkciju “Positive Production” iz Dimitrovgrada radio na izradi više dokumentarnih filmova i emisija – reditelj i scenarista dokumentarnih filmova „Trio Forte“ i „Zlatan Dudov“. Jedan od osnivača Udruženja građana „Emblema“ i Internet Portala „Far“. Bavi se publicistikom. Autor knjige „Po lovdžijski“. Član NUNS-a i međunarodne federacije novinara IFJ. Dobitnik značajnih novinarskih nagrada i priznanja na domaćim i međunarodnim medijskim festivalima.

Bez komentara

Ostavi komentar