Sa BTF-a: Danica Stanković – Hasanaginica je najlepši ženski lik naše narodne književnosti

Na sceni dimitrovgradskog pozorišta četvrte festivalske večeri “Balkan Teatar Festa”, odigrana je čuvena “Hasanaginica”, po tekstu Ljubomira Simovića, a u režiji Andrije Cvetanovskog. Ovu predstavu, koja nikoga nije ostavila ravnodušnim, maestralno su odigrali glumci Narodnog pozorišta iz Pirota.

“Hasanaginica” je nastala u patrijarhalnom muslimanskom društvu, koja propoveda o tragičnom sukobu Hasanage i njegove supruge. Prvi put je izvedena 1974. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Dramska struktura ovog dela oblikovana je na jedinstven način. Osam poetskih slika kroz svega tri ključne dramske situacije prikazuju tragičnu sudbinu žene u patrijarhalnom društvu i složenost društvenih i porodičnih odnosa i konvencija, i tragična, duboka i iskrena osećanja majčinske ljubavi.

Uloga Hasanaginice dodeljena je mladoj glumici Danici Stanković, dok Hasanagu igra Milan Nakov. Ostale uloge tumače Natalija Geleban, Aleksandar Aleksić, Aleksandra Stojanović, Aleksandar Radulović, Zoran Živković i Danijela Ivanović.

Ekipa portala FAR razgovarala je sa glumicom Danicom Stanković, koja je naglasila da joj je veliko zadovoljstvo i čast što igra u ovakvom komadu. Stanković je diplomirala glumu na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici 2018. godine, a na istom završila i master studije.

Kako vidite ovu predstavu iz Vašeg ugla?

Kao predstavu koja je glumcima dala mogućnost da budu glumci. Nismo se skrivali iza scenskih efekata i kostima, već uz svedenu scenografiju pokazali čistu emociju. Verujem da će predstava tek da se igra, jer obrađuje temu koja je uvek aktuelna, univerzalna. I danas, nažalost, svedočimo nasilju nad ženama.

Posle dugo vremena odigran je klasičan dramski tekst. Kakav je osećaj glumiti u jednom takvom komadu?

Po mom mišljenju Hasanaginica je najlepši ženski lik naše narodne književnosti. Zato mi je velika čast što je meni dodeljena baš ta uloga i to na samom početku karijere. Volela bih da se oprobam u raznim žanrovima, kako u tragediji, tako i u komediji. Ne želim da me publika pamti samo u jednom žanru. Najvažnije mi je da radim u kontinuitetu, da ne pravim pauze, jer to nije dobro u ovoj profesiji”.

Da li je ova uloga bila veliki izazov za Vas?

Ova uloga je za mene bila veliki izazov, imajući u vidu njenu kompleksnost. Ogromna odgovornost zbog dobijanja uloge podstakla me je da uđem spremna u čitav proces. Dramu sam stalno iznova čitala, te su se s čitanjem rađale i nove ideje. Sa kolegama i divnim rediteljem koji je glumcima davao prostora došli smo do zajedničkih rešenja. Upravo zbog načina na koji je predstava nastala, prilikom svakog izvođenja osećam uzbuđenje kao i na premijeri.

Kakva je budućnost teatra u Srbiji?

S obzirom na to da se za postojanje pozorišta zna bezmalo toliko koliko i za postojanje čoveka, dok bude bilo ljudi biće i tetra. Kakvog pozorišta i koliko kvalitetnog to niko ne može da zna. Prvo, jedno pozorište će da živi ako je kolektiv složan. Drugo, potrebni su ljudi za rad u pozorištu, kako glumci tako i oni koji će tehnički da ih podrže. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, kojem pripada i pozorište, to onemogućava. Nije dovoljno samo voleti svoj posao, jer samo od ljubavi prema bilo čemu, ne možemo da živimo. Moramo najpre da budemo zadovoljni onim što nam naš posao daje, a čime mi privatno rastemo i tek onda ćemo taj posao moći da radimo kako treba.

Kakve utiske ćete poneti nakon predstavljanja “Hasanaginice” u Dimitrovgradu na BTF-u?

Drago mi je što imam priliku da igram na ovom festivalu i nadam se da ovo neće biti prvi i jedini put. Daćemo sve od sebe kao i prilikom svakog izlaska na scenu. Nadam se da će publika, ovog puta nova, znati da prepozna naš trud.

Narodno pozorište Pirot postoji već 70 godina. Jedno je od najstarijih u zemlji. U svom profesionalnom radu imalo je i padova i uspona, ali je uspelo da se održi čak i kada je u pozorištu radio samo jedan glumac. Danas, ovo pozorište radi sa malim, ali veoma talentovanim ansamblom i svake godine učestvuje sa uspehom na nekom od prestižnih festivala u Srbiji. Sarađuje i sa pozorištima iz inostranstva.

Večeras na repertoaru BTF-a je predstava “Pad” Centra za kulturu iz Svilajnca. Ovaj komad je po tekstu Branislava Ilića režirao Kokan Mladenović. Glavne uloge igraju Branislav Trifunović, Nina Nešković i Jelena Blagojević.

Naziv predstave “Pad” označava pad svih vrednosti u zemlji, “slom morala, sunovrat svih plemenitih i dobrih stvari, pad u ponor bezvalašća i tiranije ili grotlo koje pravi i obrće novac”, reči su reditelja komada Kokana Mladenovića.

Predstava počinjeu 19:30 sati.

Teodora Petrov

Foto: Stefan Pavić