a

Bugarskа želi da poveća broj stanovnika i stimuliše povratak

Bugarsko Ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo je inicijativu u zemljama sa velikim brojem imigranata iz Bugarske za stumulisanje povratka u domovinu. Kako je objavio Bugarski nacionalni radio, očekuje se da će ona startovati u aprilu ove godine i da će program trajati do kraja 2023. godine.

Projekat obuhvata pomoć i podsticaje, od početnih konsultacija, pa do konkretne pomoći za dobijanje stana u Bugarskoj, škole bugarskog za one koji ga više ne govore, pomoći za vrtić i jasle, pa čak i za iznajmljivanje bebisiterke. Takođe, predviđena je i materijalna stimulacija na zaradu pod određenim uslovima.

Preko projekta će se pružati informacije i povećavati motivacija, kao i usmeravanje lica za vlastitu poslovnu delatnost. Za projekat se mogu prijavljivati tražioci zaposlenja stari do 54 godine, sa visokim obrazovanjem, koji su u poslednjih šest meseci bili zaposleni, samoosigurani i(-li) su dobijali naknade u drugoj zemlji. Kandidati mogu da budu i lica koja su tek završila obrazovanje u dugoj zemlji, navodi BNR.

Prvi forum u okviru te inicijative već je održan 21. januara u Beču u Austriji. Do kraja 2020. Ministarstvo planira da organizuje forume u Londonu, Velikoj Britaniji (7. marta), Kelnu, Nemačkoj (25. aprila), Minhenu, Nemačkoj i Beču (16. maja), Austriji (17. oktobra). Na svim tim forumima će tridesetak vodećih kompanija iz svih sfera ekonomije predstaviti mogućnosti za zapošljavanje u Bugarskoj.

Inače, u poslednje tri decenije mnogo mladih i talentovanih Bugara je napustilo zemlju tražeći bolju budućnost. Prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku 2010. godine je 27.708 ljudi otišlo iz Bugarske u potrazi za srećom, da bi 2018. taj broj dostignuo 33.225 ljudi.

Uporedo sa tim raste i broj povratnika. Od 3.518 u 2010. godini, do 29.559 u 2018., koliko se ljudi tada vratilo u Bugarsku, ali prirodni priraštaj uprkos tome opada pa u Bugarskoj ima i sve manje radne snage. Istraživanja agencije ManpowerGroup pokazuje da 62 odsto poslodavaca oseća nedostatak kadrova.

Slobodan Aleksić (izvor: bnr.bg)

Foto: Stefan Pavić

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar