Povlačenje Narodne skupštine iz izbora članova Saveta REM-a, izricanje novčanih kazni za nepoštovanje zakona, monitoring predizbornog programa i izveštavanje o ponašanju emitera, povećanje transparentnosti rada, neki su od predloženih pokušaja da se REM već jednom probudi. Te mere sadrži Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije, a da li će i koliko će sve mere koje taj dokument predviđa uticati na stanje u domaćem etru, prema mišljenju sagovornika Cenzolovke, ipak će na kraju zavisiti od politike.
Malo je u Srbiji takvih kolekcionara svakojakih javnih kritika kao što je Regulatorno telo za elektronske medije, a među najčešćim „strelicama“ upućenim tom regulatoru jesu blaga kaznena politika prema emiterima, tolerisanje televizijama emitovanje propagande i rijaliti programa. REM poslovično žmuri i na kršenje propisanih normi za korišćenje nacionalne frekvencije kao javnog dobra, a za stručnu javnost od početka je problematičan i izbor Saveta REM-a, čije članove bira Narodna skupština, zbog čega to telo, između ostalog, kako piše i u Medijskoj strategiji, nije u potpunosti nezavisno. Događaj u Skupštini Srbije od 2. decembra, kada se poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Biljana Pantić Pilja u svom govoru obračunala sa nezavisnim medijima, nazivajući ih domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, na šta REM još nije reagovao, potvrđuje da Regulatorno telo za elektronske medije dobro zna kada (ne) treba da reaguje.
Medijska strategija i prateći Akcioni plan, koji je u četvrtak usvojen na sednici Vlade Srbije, trebalo bi da izmenom regulative unaprede medijsku sliku u etru, a to bi, između ostalog, podrazumevalo sledeće mere: isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a; isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata, uz prethodno sprovođenje javne rasprave; propisivanje mogućnosti izricanja novčanih kazni u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja; unapređenje sistema kontrole poštovanja minimalnih programskih uslova za pružanje medijske usluge; prilikom izbora prvog saziva Saveta REM-a, izabrati novi saziv Saveta REM-a sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a; utvrđivanje jasnih merila koje kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema i radno iskustvo. O izmeni načina i vremena emitovanja rijaliti programa nema, međutim, ni reči u Akcionom planu, iako je veliki broj građana za njihovo ograničavanje, što je pokazala i peticija sprovedena ove godine.
Obradović: Vladajuće strukture očigledno nemaju nameru da se odreknu uticaja u REM-u
U okviru ovih predloga novinar Vukašin Obradović prepoznaje dve važne celine, koje bi, ukoliko dođe do zakonskih izmena, kako kaže za Cenzolovku, bile veoma značajne za unapređenje budućeg rada REM-a.
On smatra da je iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a potrebno isključiti nadležni odbor zakonodavne vlasti i preispitati broj i status ostalih ovlašćenih predlagača za članove Saveta REM-a, što bi bio značajan korak ka osamostaljenju Regulatora.
Druga, ne manje važna oblast, smatra Obradović, jeste monitoring tokom predizborne kampanje, tako da Regulator prati ponašanje emitera i objavljuje izveštaje u toku i nakon kampanje. Planirano je i donošenje plana monitoringa medijskih sadržaja koji podrazumeva prethodno sprovođenje javne rasprave, a kojim bi se jasno definisala vrsta programa čiju će usklađenost sa zakonom proveravati Regulator i to podjednako u odnosu na sve televizijske i radio stanice, bez diskriminacije.
„Predložene izmene mogle bi da REM od generatora haosa u oblasti elektronskih medija pretvore u regulatorno telo koje bi ovaj deo medijske scene prilagodilo javnom interesu. Šanse da se to zaista i dogodi, uz ovakav politički raspored snaga su, međutim, minimalne. Vlast je svesna da bi zaista nezavisno Regulatorno telo, koje bi se pridržavalo zakona, u značajnoj meri onemogućilo politički uticaj na komercijalne emitere, ali i na javne servise, budući da Savet REM-a, između ostalog, predlaže i članove upravnih odbora RTS-a i RTV-a“, smatra Obradović.
Promene moguće samo uz političku volju
Obradović dodaje da je ponovno predlaganje Olivere Zekić i Aleksandre Janković za još jedan mandat u Savetu REM-a, uprkos pojedinim kritikama, jasna poruka medijskoj zajednici, opozicionim strankama, pa i evropskim posrednicima, da će REM nastaviti sa dosadašnjom praksom koja je i dovela do toga da uređivačka politika emitera, pre svega onih sa nacionalnom pokrivenošću, postane ključan društveni i politički problem.
Sa tom ocenom slaže se i Tanja Maksić, članica Radne grupe za izradu Akcionog plana, koja poručuje da će rad REM-a teško biti unapređen ukoliko ne bude političke volje da se to telo reformiše.
„Ili će doći do njegove dalje devastacije, a tome najrečitije svedoče i poslednji događaji u vezi sa ponovnom kandidaturom Olivere Zekić. Strategija je dala veliki broj mera u vezi sa REM-om, videćemo u narednom periodu koliki je potencijal tih mera i njihov stvarni domet“, objašnjava Maksić.
Vukašin Obradović je pak skeptičan u pogledu „buđenja“ Regulatora. On zaključuje da će eventualna izmena regulative predviđena Akcionim planom biti samo „smokvin list“ da se prikrije pristrasnost, nestručnost i neodgovornost REM-a. Mehanizam stroge kontrole elektronskih medija, pre svega u informativnom programu, nastaviće da funkcioniše kao i do sada, uveren je Obradović.
Zakon ostao netaknut od 2014. godine
Skupština Srbije usvojila je Zakon o elektronskim medijima još u avgustu 2014, ali i pored brojnih kritika na račun tog dokumenta, on do sada nije pretrpeo nijednu izmenu. U poslednje tri godine bile su dve inicijative za izmenu zakona, koje na kraju nisu usvojene. Prvi predlog za promenu akta podnela je 2017. godine Vesna Marjanović, poslanica Demokratske stranke, a izmene su se ticale rada REM-a. Drugi put, zahtev za izmenu zakona podneo je u decembru 2019. godine Inicijalni odbor, koji su činili Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Marina Pavlić, predsednica Srbije u pokretu, i Kristina Urošević, tražeći ograničavanje vremena i načina emitovanja rijaliti programa.
Piše: Ivana Predić (izvor: Cenzolovka)
Foto: Stefan Pavić
