Poruka sa tribine „Opravdanost izgradnje malih hidroelektrana“ u Dimitrovgradu: Pod hitno prekinuti zločin nad rekama!

Izgradnja mini-hidroelektrana u Srbiji predstavlja ne samo zločin nad rekama, već i nad prirodom i ljudima, poruka je sa tribine koja je sinoć održana u prostorijama Narodne biblioteke „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu.

Govoreći o problemima izgradnje mini-hidroelektrana prisutnima su se najpre obratili Aleksandar Panić i Aleksandar Jovanović – Ćuta, aktivisti građanskog pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.

Panić je rekao da se izgradnjom ovakvih derivacionih objekata gubi nešta što je javno dobro koje svako od nas može da koristi i da uživa u njemu i dodao da neko uzurpacijom tog dobra ostvaruje profit. On je pozvao lokalno stanovništvo koje se suočava sa ovom vrstom problema, da se ne plaši da utiče na predstavnike svojih lokalnih samouprava, kako bi se oni izjasnili negativno o izgradnji mini-hidrolektrana.

„Izgradnjom hidroelektrana ostvaruje se maksimalna šteta po biodivezitet i minimalna energetska korist, a što je još gore, mišljenje meštana koji žive u neposrednoj blizini gde se grade ova postrojenja nema nikakvu težinu i ne uvažava se od strane onih koji bi trebalo da ih saslušaju. Krši se zakon o zaštiti životne sredine i zakon o vodama. Takođe krši se i Ustav, kao najviši pravni akt ove zemlje, a po kome svako od nas ima pravo na čistu životnu sredinu, kao i na to da je štiti. Treba uticati najpre na opštinske organe, a zatim i na republičku vlast kako bi stali na put ovom bezumlju“ – kazao je on.

Aleksandar Jovanović – Ćuta istakao je da se rešenje ovog problema nalazi u Predsedništvu Republike Srbije.

„Cela zemlja gleda u nas. Očekuje se od nas da rešimo ovaj problem. Mi smo nažalost došli u situaciju da se na terenu bijemo sa privatnim obezbeđenjem investitora koji gradi hidrocentrale. Oni nemaju nijednu dozvolu, krši se zakon na svim nivoima i to znaju svi. Jedini koji ovo može da reši, govorim u svoje lično ime, je predsednik ove zemlje Aleksandar Vučić. Gostujući na televiziji N1 ja sam ga prozvao i pozvao, pošto on odlučuje o svemu u ovoj zemlji, da dođe kod Deska u selo Rakita i da se uveri da li je normalno to što se radi prema tim ljudima tamo“ – naglasio je Jovanović.

Mile Nikolov, meštanin sela Rakita izjavio je da se u tom selu narod bori koliko može. On je istakao da je 163 osoba potpisalo peticiju protiv izgradnje mini-hidrocentrala što je negde između 80 i 90 % od ukupnog broja ljudi u selu, ali da niko iz opštine Babušnica ne želi da ozbiljno priča sa njima po tom pitanju. O izvođaču radova Nikolov je kazao da sve radi na silu i da je nekoliko puta menjao lokaciju cevovoda, kao i da je uništio seoski put.

Branislav Dimitrov, koordinator projekta Rufford fondacije pod nazivom „Uključivanje lokalne samouprave i lokalne zajednice u zaštitu biodiverziteta potoka na području Jugoistočne Srbije“, izneo je rezultate dosadašnjih istraživanja o prisustvu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta na vodotokovima van zaštićenih područja na teritoriji opštine Dimitrovgrad gde se planira izgradnja mini-hidrocentrala, a tu su lokacije na Poganovskoj, Kusovranskoj i Nevljanskoj reci.

Dimitrov je naglasio da se na Poganovskoj reci nalaze 2 zaštićene i 4 strogo zaštićene, a da na Kusovranskoj i Nevljanskoj postoje po 2 zaštićene i 2 strogo zaštićene vrste. On je rekao, da je u ovim vodotokovima prisutna i po jedna vrsta od međunarodnog značaja (Poganovska i Nevljanska reka), koja nije zaštićena u Srbiji.

Na pitanje Sergeja Ivanova upućeno Draganu Mančevu, pomoćniku predsednika opštine da li postoji spremnost odbornika Skupštine opštine Dimitrovgrad da donesu neku vrstu deklaracije ili inicijative koja bi bila upućena na adresu Vlade Republike Srbije i sa kojom bi se tražila izmena postojeće zakonske regulative u vezi izgradnje mini-hidrocentrala, Mančev je odgovorio:

„Moj lični stav je da rešenje ovog problema leži u okupljanju svih predstavnika relevantnih institucija koje će pokrenuti inicijativu prikupljanja potpisa za promenu Zakona. Kao građanin ja se protivim izgradnji mini-hidroelektrana, ali ne mogu da govorim u ime odbornika lokalne samouprave Dimitrovgrad, koji će svoje mišljenje o tome dati na sednici Skupštine opštine“.

Na skupu su još govorili i Dragan Ivanov, direktor Osnovne škole u selu Zvonci, Slobodan Cvetkov, ispred udruženja građana „Jerma – Erma“, Danko Jović i Saša Branković, predstavnici Zavoda za zaštitu prirode – Niš i Gordana Jančić, pomoćnik izvršnog direktora sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine javnog preduzeća „Srbija šume“.

Tribinu u Dimitrovgradu organizovali su udruženja građana „Jerma – Erma“ i „Stado d.o.o.“ uz podršku građanskog pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.

  Aleksandar Todorov / Teodora Petrov

Foto: Stefan Pavić

About Aleksandar Todorov 1734 Articles
Aleksandar Todorov je rođen 1984. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završio u Dimitrovgradu i još iz srednjoškolskih dana interesuje se za žurnalistiku, pre svega za sportsko novinarstvo. Diplomirao na Filološkom fakultetu (odsek bugarska filologija) na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji, gde je stekao zvanje profesora bugarskog jezika i književnosti. U okviru programa stručne prakse u periodu 2012-2013. godine radio na poslovima novinara-voditelja i prevodioca u radio-televiziji Caribrod u Dimitrovgradu, gde je stekao osnovna znanja iz oblasti radio i tv žurnalistike. U Narodnoj biblioteci “Detko Petrov” u Dimitrovgradu kao filolog bio angažovan na poslovima revizije knjiga. Piše novinarske članke i bavi se prevodilačkim poslom. Posebna interesovanja: književnost, sport, kultura, filmska umetnost, zaštita životne sredine, poljoprivreda, transgranična saradnja.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*