a

VIDEO: Mitić i Panić – Mi nemamo prava da budemo neaktivni, neshvatljiva je mlitava reakcija države

Gosti emisije „Razgovori“ portala FAR su Dušan Mitić, odbornik u Skupštini grada Pirota i aktivista Saveza mesnih zajednica Stare planine i Aleksandar Panić, jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare planine. Mitić i Panić su deo grupe ljudi koja je tokom prošle godine alarmirala značajan deo srpske javnosti time što su ukazali na posledice izgradnje MHE na području Stare planine. Oni govore o problematičnom donošenju planskih dokumenata na Staroj planini, o motivima borbe protiv MHE, kao i o odsustvu reakcije i odgovornosti nadležnih ministarstava.

Mitić i Panić uz osvrt na propuste u usvajanju Prostornog plana Stare planine iz 2008. godine, govore o trenutnom stanju u nastojanjima njihovog ekološkog pokreta da zaustave dalju izgradnju malih hidroelektrana na prostoru Stare planine, ali i drugim delovima Srbije.

Obrazlažući način pripreme i usvajanja planskih dokumenata u Srbiji, na primeru Stare planine, Dušan Mitić kaže: “Lokalno stanovništvo niti je dalo saglasnost niti je konsultovano u vezi s tim (MHE), što je nezamislivo u zemljama razvijene demokratije i u zemljama koje brinu o prirodi” i dodaje:

“Procedura donošenja prostornih planova kod nas je vrlo problematična u praksi, ona je nominalno korektna, ali u praksi dovodi do loših rešenja. Nacrti prostornih planova u startu sadrže planska rešenja koja su u interesu raznih interesnih lobija. Tako je nastao i Prostorni plan Parka prirode Stare planine”.

Mitić ističe da je država prilikom pripreme i donošenja prostornog plana bila u obavezi da razvoj turizma i energetike podredi vrednostima Parka prirode Stara planina.

On govori i o spremnosti meštana Toplog Dola da se odupru namerama o izgradnji MHE, stanju u Rakiti i odgovornosti opštine Babušnice, odnosu gradonačelnika i odbornika Skupštine grada Pirota po pitanju MHE, kao i razlozima zbog kojih je Agencija za privredne registre odbila da zvanično registruje Savez mesnih zajednica Stare planine.

Aleksandar Panić, govoreći o značaju protesta koji je pokrenut iz Pirota, kaže: ”Kada smo krenuli u sve ovo želeli smo da podignemo javnost, da pristisnemo insitucije, a sada vodimo sudske postupke” i obrazlaže zašto su derivacione MHE isplative ekonomski jedino investitoru, a zašto lokalnom stanovništvu donose štetu”.

Zamoljen da uporedi ekološke posledice nastale nakon izgradnje skijališta i hotela na Staroj planini sa posledicama MHE, Panić izjavljuje da je nemoguće porediti na isti način ta dva procesa, ali da je i jedno i drugo podjednako strašno, s’tim što je po njemu “gubitak svih planinskih reka nedopustiv i predstavlja veće zlo”.

Panić govori o rezultatima institucionalne borbe, navodi primer Rakite i rešenja inspektora za zaštitu životne sredine i najavljuje da će u vezi MHE u Rakiti, biti podneta tužba za nemogućnost sprovođenja građevinskog projekta jer se građevinski deo projekta većim delom oslanja na postavljanje cevi u korito reke, a to je osporeno od strane inspektora za zaštitu životne sredine.

Ističući značaj građanskog aktivizma, Panić kaže: “Važan deo borbe je ta masovnost. Tamo gde se na poprištu sukoba pojavi 200 ljudi ili više, stvar je rešena u korist naroda. Procena je da se na Staroj planini neće ponoviti situacija iz Rakite gde su u početku dopustili da se određeni obim radova realizuje. Meštani ne dobijaju ništa, a korist ima samo pojedinac zbog povlašćene tarife koju investitor dobija za proizvedenu struju. Svih 45 do sada izgrađenih MHE potvrđuju da investitor uzme svu vodu i da se biološki minimum ne poštuje” i dodaje:

“Imamo ministra zaštite životne sredine koji se deklarativno izjašnjava protiv MHE, ali imamo ministarstva građevine i energetike koja ćute u vezi svog dela odgovornosti. Krovno ministarstvo u davanju građevinskih dozvola nije izašlo u građevinsku inspekciju ni na jednu izgrađenu malu hidroelektranu! 50-ak MHE nisu prošle nikakvu proveru. I na naše apele sva ta ministarstva i centralna vlast se oglušuju. Niko iz opštine Babušnica i Pirot nije iskazao spremnost da sasluša argumente protiv MHE, za razliku nekih drugih opština”.

Dušan Mitić takođe ističe važnost aktivnijeg angažovanja javnosti u rešavanju životnih problema iznoseći stav:

“Mi nemamo prava da budemo neaktivni, neshvatljivo je da uprkos tome država reaguje mlitavo”.

Opisujući ponašanje državnih institucija, Mitić u fokus stavlja ministra zaštite životne sredine i kaže:

Odgovornost ministra zaštite životne sredine je potpuna. On ima potpunu odgovornost kada je u pitanju zaštita prirode R. Srbije. On ne treba da štiti prirodu onoliko koliko mu dozvoli premijerka ili predsednik države, ili većina u Skupštini, on je dužan da svoje obećanje ispuni, ali ne posle 100 godina, već u primerenom roku. Mislim da je prošlo previše vremena i ukoliko ne dobije podršku za tako nešto onda treba da podnese ostavku. To je način kako se odgovorno vodi politika, kako se ozbiljno brani javni interes, ovako ne znamo da li on hoće pa ne može, ili neće, a može.

Zamoljen da prokomentariše nedavno objavljeno rešenje na sajtu Agencije za privredne registre o registraciji udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ ORSP sa sedištem u Beogradu i upitan da li je u tom slučaju reč o krađi identiteta, Panić odgovara da je reč o provokaciji, kao i da su vidljivi pokušaji nekih grupa da preko pojednih medija ospore aktivnosti pokreta ORSP i dodaje:

“Jačina napada od strane onih protiv kojih se borite srazmerna je strahu istih tih struktura. Mi zadnjih desetak dana imamo popriličnu medijsku hajku po pitanju legalnosti pokreta Odbranimo reke Stare planine što ne ostavlja sumnju da je sve režirano i ide iz jednog centra”.

Novinar: Sergej Ivanov
Snimatelj: Stefan Pavić
Montaža: Mikica Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: Internet Portal FAR
jun 2019

Napisao/la

Sergej Ivanov je rođen u Dimitrovgradu (Caribrodu) 1975. godine. Po zvanju je doktor veterinarske medicine sa završenim specijalističkim kursom iz oblasti zaštite životne sredine, organske proizvodnje i primene participatornih metoda u ruralnom razvoju. Osnivač je Prirodnjačkog društva „Natura Balkanika“, kao i Udruženja za razvoj organske proizvodnje „Biobalkan“. Od 2002. godine aktivno je učestvovao u sprovođenju mnogih projekata u oblasti ruralnog razvoja, a naročito u oblasti očuvanja autohtonih rasa. Tokom studentskih dana pisao je za „Nezavisne novine“ iz Banjaluke. Autor je brojnih radova o očuvanju genetičkih resursa, kao i nekoliko edukativnih filmova o autohtonim rasama. Sa suprugom i dvoje dece održava farmu magaraca i ovaca kraj Dimitrovgrada. Od 2018. godine radi kao novinar-saradnik portala FAR.

Bez komentara

Ostavi komentar