Zabrinjavajući rezultati PISA testa, svaki treći učenik funkcionalno nepismen

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji je funkcionalno nepismen, a po stepenu funkcionalnog znanja srednjoškolaca Srbija je na 45. mestu među 79 zemalja, pokazali su rezultati PISA istraživanja iz 2018. godine, koje je predstavilo Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Prema rezultatima tog najznačajnijeg istraživanja u svetu, koje se organizuje pod pokroviteljstvom OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i koja meri primenljivost znanja petnaestogodišnjaka u oblasti čitanja, matematike i nauke, najbolje su Kina, Singapur i Estonija, navodi Fonet.

Među bivšim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije su Slovenija i Hrvatska, a obrazovno su niže rangirane Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.

Od 2003. godine Srbija je pet puta učestvovala u PISA testiranju, a rezultati pokazuju da za to vreme nisu uočene razlike u postignuću učenika.

Objašnjavajući rezultate testiranja 8.500 učenika, rukovodilac PISA istraživanja Marina Videnović je rekla da je ovoga puta u fokus stavljena čitalačka pismenost, odnosno sposobnost razumevanja teksta i njegove ideje, da bi đaci mogli da ih primene za razvoj svojih potencijala i učestvuju u savremenom društvu.

U srednjim školama u Srbiji devojčice su bolje u čitanju gotovo za 30 poena u odnosu na dečake. U oblasti matematičke i naučne pismenosti nisu uočene značajne razlike, dok su dečaci u zemljama OECD bolji matematičari u odnosu na devojčice.

Učenici nezainteresovani, nastavnici nespremni

Zbog niskog nivoa pismenosti, smatra se da će učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu. Dok je u zemljama OECD procenat takvih đaka između 21 do 25, u Srbiji se kreće od 38 do 40 odsto, prenosi Fonet.

Marina Videnović je objasnila da to znači da je učenicima u Srbiju potrebno godinu i po dana dodatnog školovanja da bi dostigli tu razliku u obrazovanju.

Karakteristika školstva u Srbiji je nedovoljan broj računara u odnosu na prosek OECD i nedovoljan broj nastavnika sa odgovarajućim tehničkim i pedagoškim veštinama i veliki broj izostanaka.

Rezultati pokazuju i da svaki četvrti učenik smatra da nije vredno truditi se u školi, a polovina srednjoškolaca navodi da na časovima ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je istakao da budžet za obrazovanje treba da bude „drastično povećan“ i dodao da je već izdvojeno 900 miliona dinara za kupovinu računara.

Podsećajući da je ozbiljna reforma obrazovanja počela 2016. godine, Šarčević je rekao da se ona ne odnosi samo na obaveze učenika, koje čeka testiranje na svake dve godine, već i na edukaciju 80.000 nastavnika i licenciranje direktora.

Prema njegovim rečima, do sada je najviše urađeno na dostupnosti obrazovanja za decu iz svih sredina. To potvrđuju i rezultati PISA istraživanja, pa dok u zemljama OECD siromaštvo utiče na mogućnosti školovanja dece, taj faktor u Srbiji nije presudan za dostupnost obrazovanja.

 Izvor: Fonet

Foto: pixabay.com