U svojoj knjizi “Ćustendilsko Krajište”, iz 1915. godine, akademik Jordan Zaharijev odredio je prostiranje tadašnjeg Ćustendilskog Krajišta, tako da njegovu južnu granicu čini planina Bela voda, zapadne granice čine Dukat planina i Dolnoljubatska planina na zapadu, Čudinska planina na istoku, a planina Crnook na severu.
Bajkovit dan na planini Stolovi, kod Kraljeva proživela je družina koju je predvodio visokogorac Uglješa Đorić na uspešnoj akciji Planinarskog društva "Preslap", u nedelju, 19.juna. U družini je bilo 26-oro učesnika, a osim visokogorca Uglješe Đorića, kao glavnog vodiča akcije i planinarke Nađe Kujačić, zanimljivo
Kada se oko zajedničkih ciljeva na jugu Srbije, koje vode ka razvitku i napretku, ujedine svi potencijali lokalne zajednice, a i potencijali iz susednih sredina – znanje, vizija, naporan rad – rezultati će se, naravno ostvariti, a pravi primer je sve ono što se događa
Na planini zima, na vrhu planine oluja, mećava, a u gradu podno planine proleće, čak više i nalik letu. Ovakvi kontrasti česti su na planini Vitoši i u Sofiji. Vitoša, planina koja je “čuvar večnog grada Sofije”, vazdušnom linijom udaljena je tek desetak kilometara od
U okolini Bora, severno od velikog rudarskog grada, dve su predivne i neobične planine, tajnovite i bajkovite, koje privlače namernike, koje pozivaju da se u njihovu mistiku zađe i pronikne. Kada se namernici upute ka njima, prođu livade, zađu u stoletne šume, odozgo, sa grebena,
U Sportskom centru Park u Dimitrovgradu održana je „IV Međunarodna olimpijada za osobe trećeg doba“. Pored dve ekipe iz Dimitrovgrada, učestvovale su i ekipe iz Pirota, Babušnice i Bele Palanke, dok ekipe iz Republike Bugarske, Godeč, Mirkovo i Pravec su bile sprečene da prisustvuju ovoj
U čevtrtak, 7. aprila u hali u Sportskom centru Park u Dimitrovgradu sa početkom u 9:00 časova biće održana “IV Međunarodna olimpijada za osobe trećeg doba”. Pored dve ekipe iz Dimitrovgrada očekuje se učešće ekipa iz Bele Palanke, Babušnice, Pirota i bugarskog grada Godeč, kazao je
Ime je znak, a nadimak će samo učvrstiti saznanja. Greben planina nije nazvana po geografskom pojmu “greben” iz srpskog jezika, koji označava oblik reljefa planine, nešto uži deo planine, sa nešto strmijim padinama, koji obično vodi do najvišeg vrha. Greben planina nazvana je na bugarskom
Jedna planina, a tri geografske oblasti na jugu Srbije koje ova planina razdvaja ili spaja. Planina niska i pitoma, u stvari, niska je sigurno, pošto je njen najviši vrh visok tek 971 metar. Ta se činjenica promeniti ne može. Ali, da li se može i
Sedamdesetak planinarki i planinara iz Srbije (Niš, Leskovac, Sombor, Vlasotince), Bugarske (Trn, Sofija, Pernik) i Severne Makedonije (Skoplje), na najlepši način provelo je predivan dan u okolini Trna, gde je središnji deo programa bio prelazak čuvene „Trnske ekopateke“ i dva kanjona – Trnskog ždrela, kanjona
