Krivična prijava zbog trovanja pasa protiv N.N. lica, “Komunalac” sa ulica uklonio 86 uginulih pasa za tri godine

Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu podneta je krivična prijava protiv N.N. lica u vezi sumnje da je u proteklih 5 godina preko 100 pasa namerno otrovano u Dimitrovgradu. Prijavu je podnelo udruženje “Emblema”, čiji je portal FAR u više navrata objavljivao informacije o ovoj temi.

Neposredni povod za podnošenje prijave bio je poslednji u nizu slučaj uginuća psa. 22. januara ove godine, mešanac Boki za koga se pretpostavlja da je otrovan, pronađen je u neposrednoj blizini gradske pijace.  Nakon tog saznanja, FAR je koristeći pravo na pristup informacijama od javnog značaja zatražio od JP “Komunalac” podatak o ukupnom broju uginulih pasa koje su uklonili sa dimitrovgradskih ulica tokom protekle tri godine. U odgovoru koji je FAR-u dostavljen, a koji su potpisali tehnički direktor i rukovodilac zoohigijenske službe ovog preduzeća, navedeno je da je tokom 2017, 2018 i 2019. godine na teritoriji gradskog i prigradskih naselja zoohigijenska služba skupila ukupno 86 uginulih pasa i 11 mačaka. Najviše takvih slučajeva je bilo u protekloj godini, kada su sa ulica i javnih površina ukonjena 33 psa. “Komunalac” je naveo i to da je najviše uginulih životinja uklonjeno sa ulica “Sutjeska”, “Radnička”, “Pasterova”, “Teslina” i “Balkanska”, ukupno 21.

Na osnovu nezvaničnih informacija do kojih je došao FAR, samo za nekoliko tih životinja, od gore navedenih 86, su postojali jasni spoljni znaci koji su ukazivali da su psi nastradali od strane motornih vozila, dok se pretpostavlja da je većina preostalih uginulih pasa zapravo uginulo usled trovanja. Pretpostavlja se da je broj otrovanih pasa daleko veći, jer je u dostavljenoj evidenciji Zoohigijenske službe registrovano uklanjanje leševa prvenstveno tzv. uličnih pasa. Vlasnički uginuli psi se često uklanjaju od strane vlasnika, tako da oni nisu evidentirani.

U prijavi koju je FAR uputio Osnovnom javnom tužilaštvu navedeno je, između ostalog:

“Zbog postojanja osnova za sumnju da je izvršeno krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269 i izazivanja opšte opasnosti iz člana 278 Krivičnog zakonika i da postoje realne šanse da gore navedena krivična dela mogu biti ponovljena od strane onih ili onog lica koje izaziva trovanje pasa u Dimitrovgradu – tužilaštvo i policija treba da ustanove ko je odgovoran za desetine ubijenih tzv. vlasničkih i uličnih pasa”.

Od nadležnog javnog tužioca se traži da “u cilju rasvetljavanja navedenih krivičnih dela i utvrđivanja identiteta za sada nepoznatih izvršilaca / nepoznatog izvršioca preduzme sve potrebne radnje iz svoje nadležnosti”.

Na osnovu saznanja novinara FAR-a, ovo nije prva takva prijava. Tokom 2015. godine krivičnu prijavu je bila podnela i Opština Dimitrovgrad. Policiji se obraćala i Melita Stavrev, jedna od najistaknutijih aktivistkinja za zaštitu životinja u Dimitrovgradu. Ona je tokom 2016. godine prijavila sumnju na trovanje pasa koje je čuvala u dvorištu, međutim, Policijska stanica u Dimitrovgradu je tada odgovorila “da se zamenik Osnovnog javnog tužioca u Pirotu izjasnio da na osnovu trenutnih informacija kojim se raspolaže ne postoje elementi krivičnog dela”.

U izjavi sa FAR Melita Stavrev ukazuje da je trovanje pasa vrlo česta pojava u Dimitrovgradu i da o tome posredstvom Facebook strane “Koalicija za život Srbija – Dimitrovgrad …no kill coalition”, koju uređuje, dobija obaveštenja i od građana.

“Možda voliš ili ne voliš životinje, ali trovanje pasa je krivično delo i zato očekujem da nadležne institucije povodom toga reaguju”, dodaje ona.

Zlostavljanje životinja je tek 2006. godine u Srbiji definisano kao krivično delo. Članom 269 Krivičnog zakonika Republike Srbije propisana je novčana kazna ili zatvor do jedne godine za svakog ko “kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju”, dok je u slučaju povređivanja, mučenja ili ubijanja većeg broja životinja predviđena kazna zatvorom i do tri godine. Istovremeno, stavljanje otrovnih mamaca na javne površine se takođe kvalifikuje kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti, za šta je osim novčane kazne, propisana i kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

S. Ivanov

Foto: pixabay / Stefan Pavić