a

Vučić i Borisov obišli gradilišta Balkanskog toka, auto-puta „Evropa“ i Veliko Trnovo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Bugarske Bojko Borisov obišli su danas gradilište auto-puta „Evropa“ od granice Srbije sa Bugarskom do Sofije, a nešto kasnije i gradilište gasovoda Balkanski tok.

„Sada se nalazimo, zahvaljujući našem prijatelju Bojku Borisovu, u helikopteru, prošli smo Slivnicu, idemo ka Dragomanu da vidimo kako se radi magistrala, autoput prema Srbiji“, napisao je Vučić na svom Instagram profilu.

„Do kraja sledeće godine bi naša bugarska braća to trebalo da završe i da imamo do Sofije, ali i do Istanbula i Burgasa auto-put Beograd-Istanbul za manje od sedam sati, Beograd-Burgas manje od pet sati, to su odlične stvari“, ocenio je predsednik Srbije.

This image has an empty alt attribute; its file name is 8-1024x683.jpg

Vučić je posle obilaska auto-puta „Evropa“ sa Borisovim obišao i gradilište gasovoda Turski tok. U kratkom vremenskom periodu završiće se ovaj deo Balkanskog toka do Srbije, rekao je Vučić i napomenuo da je Srbija završila svoj deo oko Zaječara, te da bi uskoro trebalo raditi i interkonektor do Niša, oko 62 kilometra sa bugarske strane. Vučić je zahvalio Bugarskoj i Borisovu za podršku Srbiji na u procesu evrointegracija.

Premijer Borisov je rekao da je to projekat od regionalnog značaja sa ciljem da se preko gasovoda koji grčki grad Aleksandropolus povezuje sa bugarskim gradom Dimitrovgradom uspostavi balkanska interkonekcija kojom će moći da se transportuje ne samo ruski nego i gas iz SAD, Saudijske Arabije, Azarbejdžana ili drugih izvora i time obezbedi stabilno snabdevanje Srbije i Mađarske, ali i Bugarske.

Borisov je takođe istakao da bi ovom posetom i obilaskom trebalo da se pošalje poruka „da je vreme za rad, druženje i pokušaj da se zaboravi kriza sa kovidom 19“, koja je donela veliki broj umrlih, štetu, ali i ekonomski pad celom svetu.

On je napomenuo da je Vučiću pokazao mesta proširenja gasovoda gde će biti kompresorska stanica prema Srbiji sa pritiskom od 65 bara, kako bi i Srbija mogla da uzima taksu od tranzita gasa i da kroz taj gasovod može da prođe 15 milijardi kubika gasa.

Radi se na interkonektoru sa Grčkom, dodao je Borisov, uz napomenu da se pravi krug Grčka-Turska-Balkanski tok prema Srbiji – „fer i pošteno uz podršku Evropske komisije“

This image has an empty alt attribute; its file name is 9-1024x683.jpg

Potom su predsednik Vučić i premijer Borisov posetili staru bugarsku prestonicu Veliko Trnovo i crkvu Svetih Četrdeset velikomučenika gde su položili cveće na grob Svetog Save, koji je preminuo u tom gradu na povratku iz Carigrada 1236. godine. Pred crkvom ih je dočekao vladika Grigorij Velikotrnovski.

Predsednik Vučić je tom prilikom izrazio veliku zahvalnost bugarskom narodu i Crkvi što čuva uspomenu na utemeljivača autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, a potom je zajedno sa premijerom Borisovom položio cveće na grob srpskog sveca i prosvetitelja.

Vučić je obećao da će se založiti da se u Srbiji promoviše Veliko Trnovo kao destinacija od kulturno-istorijskog značaja i za Bugarsku, ali i Srbiju.

Slobodan Aleksić (izvor: BNR / RTS / FB Boyko Borissov / Fonet)

Foto: Fejsbuk stranica Bojka Borisova

Napisao/la

Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Bez komentara

Ostavi komentar