Planinarsko društvo „Preslap“ obeležilo je 11. decembra – Međunarodni dan planina akcijom na Goljak planini, u južnoj Srbiji, u okolini Medveđe, prema Kosovu, na kojoj je izveden uspon na paleovulkansku kupu Mrkonjski vis (1070 m) i obilazak Ćorovog vodopada.
Međunarodni dan planina, odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obeležava se počev od 2002. godine, svakog 11. decembra. Ovime se ukazuje na mesto i ulogu planinskih područja širom sveta, u razvoju čovečanstva, za zdravlje čoveka, kao i na potrebu za zaštitom planiskih područja, te na važnost sportsko-rekreativnih aktivnosti u planinskim područjima.
Nekoliko je davno ugašenih vulkana na jugu Srbije i na Kosovu. Svojevrsni masiv paleovulkanskih kupa, ako posmatramo sa juga ka severu i severozapadu, počinje vrhom Ostrovica, kod Preševa. U okolini Vranja nalaze se dve paleovulkanske kupe – Oblik i Grot. U okolini Novog Brda, na Kosovu, još u 13. veku je na samoj paleovulkanskoj kupi izgrađeno utvrđenje kralja Milutina. Potom dolazimo i do impozantnog Mrkonjskog visa, između sela Medevce i Mrkonje, u zaleđu Medveđe. Najzad, kranja paleovulkanska kupa u ovom nizu je brdo Zvečan iznad istoimene varoši na obalama reke Ibar, na Kosovu.
Mrkonjski vis, oštar, dominantan, upečatljivog oblika, jasno se izdvaja od ostatka masiva planine Goljak. Po svom reljefu, Goljak se ničim ne razlikuje od ostalih planina juga Srbije. Sve ove stare gromadne planine, rodopskog tipa, blagih su padina, nemaju izražene vrhove, uglavnom su na njima proplanci, pašnjaci, guste listopadne šume su u nižim i srednjim delovima, a pred najvišim bilom počinju beskrajni travnjaci. Jedna drugoj su nalik. Ali, na Goljaku, upravo Mrkonjski vis potpuno odudara od svoje okoline. Sastoji se od vulkanskog kamenja, oštrih je ivica. Iz daleka, deluje prkosno, neosvojivo. U stvari, samo se u zadnjih stotinak metara ka njemu tek malo više valja potruditi, na samim stenama.
Zahvaljujući angažovanju Turističke organizacije opštine Medveđa, uređene su i obeležene staze koje vode ka vrhu Mrkonjski vis. Sve je više izletnika i planinara koji ovde dolaze. Planinarsko društvo „Preslap“ već je drugi put organizovalo uspon na Mrkonjski vis. Kuriozitet, kao i na prvoj akciji 21. marta 2021. godine, tako je i na Međunarodni dan planina 2022. godine izostao, zbog gustih oblaka, pogled sa Mrkonjskog visa. A šta se sve može videti sa ovog markantnog vidikovca? Radan planina, dobar deo Kosova, Šar planina, Prokletije, Mokra Gora, Hajla, Kopaonik, Golija…
Uopšte, na Goljaku, prema Mrkonjskom visu, na Međunarodni dan planina 2022. godine, vremenski uslovi bili su veoma promenljivi i stvorili su bezbroj kontrasta. Za uspon na Mrkonjski vis odabrana je najpoznatija i najkraća staza, koja počinje u selu Medevce, odmah pored puta koji vodi za Prištinu, koja je od ovog mesta udaljena tridesetak kilometara. Kiša je čas padala snažno, čas veoma slabo, onda bi i prestala, i tako ukrug. Mrkonjski vis, lep i zastrašujuć u isto vreme, video se sa prve deonice trase. Sama trasa tek je 4 kilometra duga (ili bolje rečeno kratka), a savladava se oko 400 metara visinske razlike. Posle sela Medevce, širokom stazom ulazi se u selo Poroštica. Odavde se skreće u šumu, sve do poslednje kuće Poroštice, odakle kreće i završni uspon ka stenama Mrkonjskog visa.
I samo što je družina izašla iz šume, odjedanput – oblaci su prekrili celo područje. Nisu se više videle stene Mrkonjskog visa. Tinjala je nada da će se oblaci razići kada družina dođe na vrh, ali oni su tada bili i najgušći. Jak vetar i kiša, ona prava jesenja, iako je već vreme da na ovim planinama napada sneg – stvorili su osećaj studeni i neprestane vlage. Ako bi kome bilo makar malo neprijatno i naporno da se ovih stotinak metara penje u stene – metalna ograda, koju je postavila Turistička organizacija opštine Medveđa – bila je i konačna sigurnost. Kako pri usponu, tako i pri silasku.
Družina nije imala razloga previše se zadržavati na vrhu, već se istom trasom vratila u Medevce.
Još je jedan biser prirode naša družina obišla u okolilni Medveđe. U ataru sela Petrilje, desetak kilometara južno od Medveđe, na Ćorovom potoku, nalazi se dvadeset metara visok Ćorov vodopad, izuzetno izdaša vodom u decembru. Oko ovog vodopada uređeno je izletište, a do samog vodopada nije teško doći – staze su dodato obezbeđene drvenom ogradom.
Malo ispod vodopada, Ćorov potok uliva se u Tularsku reku, a Tularska reka se par kilometara nizvodno, kod raskrsnice puteva za Medveđu i Sijarinsku Banju, uliva u reku Jablanicu, i tako čini najvažniju pritoku Jablanice i njenom gornjem toku.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
